Бесједа игумана савинског јеромонаха Макарија на Акатисту Пресветој Богородици и Молебну за Косово и Метохију, који је служио у петак 31. марта 2023. године у манастру Савина заједно са архијерејским намјесником херцегновским протојерем-ставрофором Обреном Јовановићем и свештенством овог намјесништа: Док гледамо немиле сцене из Кијево-печерске лавре схватамо какву пошаст су спријечиле наше литије за одбрану светиња
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре, велика је истина да се одлуке доносе најприје на небу, а да се тек онда спроводе на земљи. Колико год човјек мислио да је он тај који управља овим свијетом, мора да зна да се све одлуке најприје доносе на небу. Тек онда се Божије одлуке спроводе на земљи, управо онако како Бог то хоће и како Он заповиједа. У коначности, када се овај свијет буде завршио, сва правда и сва неправда изаћи ће пред лице Божије. Они који су се приклањали правди и истини Божијој наћи ће се са десне стране Господа нашег. Али прије него што се донесе било каква одлука, у слободној вољи човјека мора да се одигра одређени процес јер се ништа не догађа напрасно и одједном. Ни у нашим животима ништа се не догађа одједном. Дакле, ако се деси да се неко разболи, не разболијева се он у једној секунди. Последица сваке болести углавном је гријех. Када гријешимо без намјере да се кајемо, мијењамо и поправљамо онда тај гријех нарасте у болест која се пројављује и на физичком плану. И сви остали догађаји у нашим животима фунционишу на исти принцип и у истом смислу.
Зашто је ово важно и шта је важно да схватимо?
Да схватимо да треба да долазимо и да се молимо Богу не само када смо у некој невољи и када ,,загусти“ да више немамо куд, јер онда може бити касно. Може бити касно не зато што Бог не жели да се ми промијенимо и не жели да нас услиши већ зато што Он зна да то није добро за нас, јер ако брзо добијемо Божији одговор брзо ћемо и заборавити на Његову помоћ, као што радимо и за све остало. Дакле, треба да будемо постојани у служењу Богу и у покајању, иначе десиће нам се и догађаће нам се ствари које нису по нашој вољи и због којих нам неће бити добро.
Гледамо ових дана страшну пошаст која се догађа у Кијево-печерској лаври. Неко то види мало боље, неко на неки други начин. Али видимо да је Бог допустио да се у тако великој лаври догоде онаква чудеса. Сличне сцене смо и ми видјели овдје у Црној Гори, јер шта су друго били напади на Цетињски манастир ако не слике које данас видимо у Кијево-печерској лаври. Размишљајући данас о томе, схватио сам како је велику улогу и велики корак учинио наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије када је повео литије за одбрану светиња. Многи на почетку можда нису разумјели шта он то чини, и није им било јасно све док ријека људи, који су кренули у одбрану светиња, није нарасла у оноликом броју. Да тај корак није учињен тада у то вријеме, сада после више година схватамо да смо данас ми могли бити у потпуно истој ситуацији у каквој је данас Кијево-печерска лавра. Тако би данас било и у Савини, и у Цетињском манастиру, и у Морачи, и у Острогу. Било би потпуно исто, можда и горе. Због тога морамо бити на стражи не само када је тешко, браћо и сестре. Морамо да обратимо пажњу сада.
Сада треба да се помолимо Пресветој Богородици. Гледамо како у овом тренутку свештенство и вјерници стоје испред Кијево-печерске лавре и пјевају: Радуј се радости наша, заклони нас од сваког зла чесним својим омофором. И ми овдје у Савини пјевамо ту исту пјесму. Трудимо се да је пјевамо свим срцем да не бисмо дошли у позицију да неко други дође да нам тражи оно што му не припада. Јер то ће се десити ако не будемо искрени и истински хришћани. Вјерујте десиће се, колико год ми то сада не схватали. Боље је да на вријеме чујемо и да се покренемо, да покренемо наше унутарње биће, да се молимо Богу и Богородици сада, овог тренутка, данас, вечерас, ујутру. Да не дођемо у позицију да заборављамо. Како можемо да заборављамо оно што је наш живот?
И зато, браћо и сестре, понављам да треба да знамо да се одлуке прво доносе на небу, а да се тек онда спроводе на земљи. Ми нема чега да се плашимо. Бог нас неће оставити ако смо са Њим, ако смо Му предали своје биће и своје срце. Вјерујте да неће. Чак и ако нас убију неће моћи да побиједе Бога у нама јер је Он побиједио и смрт. Како каже Сам Христос: Не бојте се оних који убијају тијело, већ се бојте онога који може у пакао да вас сведе. Бојмо се Бога, а тај страх од Њега изразимо кроз нашу молитву и покајање, кроз нашу исповијест, молитву, пост и то не само сад, у Великом посту, него и када он прође наставимо даље, не прекидајмо, не остављајмо Бога чекајући следећи пост да се опет молимо. Шта ћемо радити у међувремену?
Зато, браћо и сетре, обратимо пажњу како живимо. Нико од нас нема много времена. Времена су варљива, зачас се промијене, из рата пређемо у мир, из мира у рат. Несигурно је овдје на земљи, све се мијења и све је промјенљиво, само Бог није промјенљив и зато се држимо Њега. Држимо се Бога свим својим силама и свим својим начинима, искористивши све што имамо како би се сјединили са Њим. Тада у нашим срцима неће бити страха ни од чега у овоме свијету, нити ће бити страха од смрти.
Постоји једна изрека мудрих Светих отаца која каже: Ако умреш прије него што умреш, нећеш умријети када умреш.
Шта то значи?
Ако човјек умре за овај свијет, ако овај свијет више не буде у његовом срцу и ако овај свијет не буде владао њиме, ако страсти и силе овога свијета не буду владале човјеком већ се у њему населио Бог онда човјек неће ни умријети кад умре, зато што је већ овдје у свијету васкрсао заједно са Христом. Управо је то оно што ми чекамо у овом Великом посту, чему се радујемо и шта треба да живимо. Живимо, зато, то сада, овог тренутка, да не бисмо после, када дође вријеме и Бог донесе одлуке без нас које су добре за нас, оне изгледале страшно у нашим очима. Јер дешава се да људи гину, да гину дјеца, да се не зна ни ко, ни како гине. Не дозволимо да дођемо дотле да Бог мора баш толико да нас бије да би нас вратио Себи.
Зато се сад молимо Богу. Сад се кајмо, сад мијењајмо свој живот! Сад је тренутак и сад је спасење! Неће бити после и неће бити неко други. Бићу само ја. Не тражите то од другога него од себе јер ћемо само тако бити истински Божији људи, истински покајници и истински наследници наших великих предака какав је био Свети кнез Лазар. Молимо се за Косово и Метохију, а питамо ли се: Какви смо ми то хришћани? Јесмо ли као Свети кнез Лазар? Јесмо ли као Свети краљ Стефан Дечански? Имамо ли ишта заједничко са њима? Имамо ли покајања? Имамо ли љубави према Богу? Ако немамо онда смо странци и бићемо странци.
Браћо и сестре, нека нас укријепе Бог и Пресвета Богородица којој читамо овај акатист. Немојте мислити да акатист читамо ради акатиста и да је у манастиру Савина акатист Пресветеој Богородици почео да се чита тек тако. Све то бива са благословом Пресвете Богородице, а ради нас и ради нашега спасења. Овдје је данас требало да буде сабрано хиљаде људи, јер ако дође до невоље и хиљаде ће, можда, бити мало. Зато обавјештавајте и друге људе да долазе док још има времена. Немојмо да се играмо и да будемо наивни, да нас ђаво лаже и обмањује да има времена. Времена нема, јер за Бога треба дати увијек све управо овог часа и овог тренутка.
Нека сте сви благословени. Нека вас Богородица чува и милује јер је она милостива Мајка која ће помоћи свакоме ко се од срца каје и ко јој буде прибјегавао у свему тражећи Њену помоћ и ко се буде трудио да измијени свој живот. Вјерујте, да ће Мајка Божија стално бити са таквима и да их неће оставити ни у часу смрти, него ће нас одвести у Царство Сина свога.
Нека је благословен данашњи дан и нека од данас почне наше истинско покајање и живот у Христу.
Благослов Господњи са вама да буде.
Предлажем да читате житије Светог Андреја Јуродивог, који се помиње у овом акатисту, да видите какви су плодови хришћанског живота истинских Божијих људи. То је дато и нама није само другоме. То можемо и ми ако заиста волимо Христа и Пресвету Богородицу.
Молите се Пресветој Богородици и будите истински покајници. Опростимо свима све да би наше срце било отворено за живог Бога.
Приредила: Слободанка Грдинић
