Крунисање Чарлса III враћа се традицијама, од којих су неке старе преко хиљаду година.
Крунисање Чарлса III у суботу 6. маја 2023. у Лондону треба да споји старе традиције и нове, савремене елементе. Постоји чак и емоџи круне који се појављује кад год унесете Hashtag #coronation. Али чак и ако крунисање личи на светски спектакл са пуно помпе, то је заправо верски чин са историјом која сеже преко 1000 година уназад и од тада је у суштини остала иста.
Крунисање се одвија у оквиру традиционално англиканске службе, као што су недавно поново нагласили надбискупи Кентерберија и Јорка Јустин Велби и Стивен Котрел. Након гласина о неслагањима око тога да ли и како би се могла удовољити краљевој жељи за укључивање различитих религија у краљевство, изгледа да је решење пронађено.
Пошто, по црквеном закону, представници нехришћанских вероисповести не смеју да изговарају своје молитве на крунисању, ипак су на овај или онај начин укључени у церемонију крунисања. Када свештенство у процесији прво уђе у Вестминстерску опатију, међу њима биће великодостојници и представници свих верских заједница.
Да би крунисање било разноврсније и инклузивније према краљевој визији, изабрани су представници различитих верских заједница који ће краљу уручити краљевске инсигније (регалије). Ендрју Џон, католички надбискуп Велса, предаће краљу жезло са голубом. Ово је први пут од Реформације да у чину крунисња учествује и католичко свештено лице.
На овај начин опажа се учешће и других нехришћанских верских заједница. Британија је данас мултикултурална земља у којој мноштво религија живи једна поред друге. И то ће се узети у обзир.
Централна улога за англиканског примаса
Као и његова мајка Елизабета II и његови бака и деда, Чарлс III добиће пре крунисања духовну поуку англиканског кентерберијског надбискупа. Јустин Велби треба да му пружи увод у верско значење крунидбене заклетве, у обавезе према народу и хришћански симболички садржај регалија. Краљ је световни поглавар англиканске Цркве Енглеске, а кентерберијски надбискуп је духовни предстојатељ.
Сва крунисања углавном се држе чина крунисања англосаксонског краља Едгара 973. године, за које је доступан први детаљан опис. И одржавају се у Вестминстерској опатији дуже од 900 година; Чарлс је 40. монарх који се овде крунише. Уз само неколико изузетака, церемонију је од 1066. године обављао кентерберијски надбискуп; раније као католички бискуп, а касније, после Реформације, као духовни вођа англиканске Цркве Енглеске.
Крунисање се обавља на енглеском језику од 1603. године, а раније на латинском. Краљ полаже крунидбену заклетву, која је повремено мењана током векова. Заклиње се да ће владати по законима земље, да ће делити правду са милошћу и да ће бранити Цркву Енглеске. Од 1521. г. монарх носи папску почасну титулу „Бранилац вере“ – која се, наравно, од Реформације схватала као бранилац протестантске вере.
Помазање веганским уљем из Јерусалима
Краљ се помазује веганским уљем од маслина у Јерусалиму. Ово је најсветији тренутак крунисања. Над монархом се држи балдахин да би га заштитио од погледа присутних. Каже се да је Елизабета II рекла да се у том тренутку осећала посебно блиско Богу. На њеном крунисању 1953. године овај тренутак се није смео приказати на телевизији; камере су тада биле усмерене на унутрашњост цркве. Према писању медија, Чарлс III је одлучио да се држи примера својих 39 претходника и не показују јавно овај за монарха свети чин.
Затим се краљ благосиља и посвећује док седи на столици за крунисање. Биће му уручена кугла и жезло, а енглеска бурма ће му се навући на прст. Надбискуп Кентерберија ставља му на главу круну Светог Едварда, која се користи само за овај тренутак крунисања. Чарлс ће напустити Вестминстерску опатију са круном Империјалне државе. Веома је препознативa јер га је покојна краљица носила у разним приликама.
Пре миропомазања, од 1727. године свира се крунидбена химна „Садок свештеник“ у обради Георга Фридриха Хендла. Реч је о једном библијском тексту који се изговара на сваком крунисању од 973. године. Љубитељима фудбала мелодија ће бити веома позната – јер је химна Лиге шампиона УЕФА у модерној адаптацији из 1992. године.
Камила се такође крунише
После краља и Камила биће крунисана. Она ће такође бити миропомазана и тада, као и краљ, добија разне симболе власти као што су прстен, жезло и штап од слоноваче. Круна за Камилу је на неки начин рециклирана; Године 1911. краљица Марија, прабака краља Чарлса, носила ју је на крунисању. С једне стране, чланови краљевске породице желе да их подсете на краљеву еколошку свест, а са друге, да избегну непријатне расправе. Наиме, круна краљице мајке Елизабете из 1937. године садржавала је чувени дијамант Koh-i-Noor-, који траже за себе Иран, Пакистан и Авганистан.
Према различитим изворима, за службу са крунисањем предвиђено је око 90 минута до два сата. За Елизабету II церемонија је трајала три сата.
Један последњи изазов чека крунисани пар док напуштају Вестминстерску опатију. За поворку назад у Палату користи се "Gold State Coach". Кочија из 1760. коришћена је на сваком крунисању од 1831. и каже се да је изузетно неудобна. Покојна краљица описала је вожњу кочијом након крунисања 1953. као ужасну; нема федере и лагано се љуља лево-десно и назад током вожње.
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
