Епископ силази са свог престола, то је силазак Бога, и поклонивши се трипут Богу, моли благодат и моћ да изврши божанствене радње показујући се тако као слуга Божји и да Његовом снагом Њему служи.
Затим облачи свештене одежде, седам на броју, јер седам су дарова св. Духа. Ове су: стихар, епитрахиљ, појас, наруквице, надбедреник, фелон или сакос или многокрсна (хаљина), и најпосле омофор. Све заједно приказују Христово оваплоћење и оно што се односи на оваплоћење. А сваки засебно означава нешто. Стихар ако је бео представља чисту светлост Божју и што нам Бог чист светлост и природу створио и оставио. А ако је црвен, то је због мука и што изли крв за нас оваплоћено Слово. А реке на њему приказују благодати науке, као и изворе крви нашег Спаситеља. Због тога ове реке има само епископски стихар, а исто тако и епископски огртач. Сам пак епископ представља благодат промисла, одбране и заштите. Реке пак означавају разне правце учења, које теку из два извора, Старог и Новог Завета који увек извиру, и које (изворе завета) приказују врчеви; а затим још науку јеванђеља Христова која је у грудима тј. у срцу, а коју је разум при посвећењу примио. И зато каже: „Ко верује у мене, потећи ће из утробе његове реке воде живе“, то су силе Духа Светога, као што то учи св. Јеванђеље говорећи: „то рече о св. Духу кога требаху примити они који верују у њега“; и зато што смо примили благодат, а природу св. Духа још не, додаје: „Још не беше св. Дух, јер Исус још не беше прослављен“. Шта значи то: „Још не беше св. Дух? Дух је био, јесте и биће, по природи и по ипостаси, и увек је извор благодати, али још не беху дате његове благодати, јер још не беше принесена на крст жртва. То је оно: „Још не беше Исус прослављен“, јер слава Христова је крст.
Свети Симеон Солунски
