90% бракова се не распада због ванбрачних афера једног од супружника. Превара једног од њих представља само последицу. Прва пукотина се појављује због тога што се муж или жена – оправдано или не – затварају у себе саме. У ово ме је уверило дугогодишње искуство разговора са супружничким паровима.
Брак представља непрестани рад на сопственом усавршавању. Овде није све тако једноставно. Брак је наука над наукама. На пример, неки говоре: „Не могу да схватим зашто се моја жена жали на мене! Шта јој смета? Добар сам муж, бринем о кући, доносим новац, ништа не ускраћујем. Шта јој још треба?“ И жена размишља на сличан начин: „Спремам му, перем, сређујем кућу, све правилно радим што се тога тиче, једино о чему размишљам је наша породица. Зашто је незадовољан?“ Међутим, они не схватају да душевно и саосећајно општење има првостепену важност у браку, док су материјално збрињавање породице и обавезе по кући – од другостепеног значаја.
Да би брак био чврст и да се не би распао, муж и жена треба да се потруде да схвате душевни свет оног другог, да могу да предосете какве потребе и тешкоће може друга половина да има. На тај начин се брак јача. И делујући на тај начин, муж и жена постају „једно тело“, то јест, један човек. Не одвојено муж и жена, већ супружничка заједница, целина. Овај склад се достиже само уз труд, рад на себи и пожртвовање. Важно је знати да су душевни мир, мир у породици и међу супружницима много важнији од свега материјалног и да се не могу стећи ни за који новац. Потрудимо се да разумемо какве потребе и жеље има наша друга половина. Потрудимо се да разумемо да је наш задатак у браку да дајемо себе другом, а не да захтевамо од другог да нам себе целог да.
Велика је грешка захтевати од своје друге половине љубав са речима: „Од тебе тражим само једно: да ме волиш“. Овакви захтеви се често могу чути од људи који су тек ушли у брак. Када чујем сличне изјаве, исправљам их говорећи: „Децо, поставили сте неправилан темељ за породичан живот. Када захтеваш нешто од некога, онда ће твоји захтеви бити разлог за спор и свађе. Ако захтеваш од другог љубав, говорећи: 'Једино што од тебе тражим је да ме волиш. Хоћу да ме уважаваш. Да будеш добра жена', то је онда то! Од тог тренутка почиње непрекидна свађа јер ћеш затим рећи: 'Ти ниси она о којој сам маштао'. На почетку је потребно човеку прво дати целог себе, а тек онда тражити. А тражити нешто од самог почетка – велика је грешка. Боље реци својој жени: 'Оно што ја заиста желим јесте да те волим. Трудићу се да увек први направим корак теби у сусрет у тренуцима када се не слажемо.'“
Господ Исус Христос је савршено заволео човека – онако како нико други није био у стању да га заволи. Своју љубав је доказао својом великом Жртвом за човека. У браку мушкарцу веома приличи слика Христа који љуби своју Цркву. И мушкарац је такође дужан да љуби своју жену по том примеру, то јест, у браку имаш могућност да оваплотиш своју љубав, да даш целог себе без икаквих претензија, трампи, без икаквог тражења нечега за себе. Тада ће твоја друга половина, видећи твоју племенитост бити веома дирнута и радо ће поделити са тобом целокупно своје унутрашње богатство колико је год могуће.
Потрудио сам се да вам објасним где се појављује прва пукотина која се постепено повећава и која за собом повлачи све остале проблеме.
Хајде да тежимо томе да пружамо своју љубав, целог себе другоме без ограничења. Хајде да се потрудимо да чујемо и саслушамо другог. Да бисмо чули другу особу потребно је да прво заћутимо и сами се претворимо у уво. Жена нека саслуша мужа и муж жену. На тај начин ће супружници ојачани чврстом заједницом дати сопственој деци најбоље што имају, јер својој деци, родитељи који их воле, врло радо дају своју љубав, своју пажњу и саосећање.
Митрополит лимасолски Атанасије
Приредила редакција портала "Ризница"
