Свети Симеон солунски: Против Јермена
Крв се излила са водом као што каже Јеванђеље, и из Његових ребара. И Златоусти често говори о томе, али кога Јермени одбацују. И васељенски оци исто кажу. И оно што је истекло, причешће је из ребара Спаситељевих и из Његова тела је како крв тако и вода, што је и осведочено. Јер потребна су два извора којима се обнављамо и живимо у Светом Духу, који истекоше из самог живота. Зато је потребно да се у страшну чашу увек улива и вино и вода, ради представљања тајне. А не само вода као што то говори безбожна и опака јерес незнабожачка, која покренута извртањем најгорег ђавола одбацује вино као зло само по себи, а не као пијанство и подстиче да се одбаци најсветија жртва. Исто тако не треба само вино употребљавати, као што то чине Јермени, који наиме у другу гору јерес хоће да падну, као што се и у другим стварима догодило да су далеко од истине. Тобоже хоће да устану против Несторија, који је учио раздељење у Христу, да је за себе Логос а за себе човечанство, и дотле дођоше да говоре, да је Христос – како кажу – дошао у једној природи, одбацујући Његову икономију. Јер како би се Бог Логос оваплотио, кад би била једна природа? И која би то била природа, човечанска или божанска? Одбацују дакле једну природу и тако уче против божанских догмата. А хидропарастатску јерес побија и Златоуст тиме, што наводи речи Христове: „Нећу пити више од лозовог плода“. А од лозе је вино а не вода. Није рекао само вино без воде. Дакле вино треба да је у чаши а с њиме и вода, јер обоје потече из божанских ребара.
Они који преваром варају, заведоше многе с права пута, а ми идемо правим путем као што смо научени, да је из животворног ребра потекла крв и вода, и тако уливамо у чашу вино и воду и са квасним хлебовима приносимо Св. Тројици, као што примисмо од Христа Бога нашега, од Његових апостола и од отаца наших. И тако нама би одозго предано да приносимо квасан хлеб. А то потврђују молитве, старо предање и обичај. У чаши је вино и вода. То потврђује Златоустова литургија, а још јасније литургија божанског Василија. Пошто је рекао: „И узевши хлеб својим светим, чистим и невиним рукама, и пошто је принео теби Боже и оче, одао хвалу, благословио, осветио, преломио, даде“, додаје још: „А исто тако примивши чашу од лозног рода и помешавши, одаје хвалу, благосиља, освећује и даје.“ Видиш ли, од лозног рода, каже, узевши и помешавши, а то је помешавши с водом. То значи реч „помешавши“. Па и свети Јаков у литургији која се њему приписује, која се код многих налази (врши), овако говори: „И примивши чашу и помешавши од вина и воде“. А тако нам предадоше и свети оци у православним црквама и апостолским столицама. И одозго преко њих имамо ово учење о божанској жртви, а нисмо примили само од неких делова, нити са колена отаца, него одозго, од свију апостолских наследника, једногласним предањем отаца, који беху просвећени чудесима, и који се често искупљаху у нашим крајевима, а особито у христољубивом граду Константинову, који је у Христу основан напредовао, и од његове Пресвете Матере чуван, где је вршен никејски символ, који је завршен од Другог божанског васељенског сабора. А уједно оци тада и често после тога сакупљени из свију крајева, често заједно свештенослужећи, предадоше нам сви тачно чин слављења тајне. А изнад осталих особито Цариградска црква има најтачније, чисто, право и неизопачено учење вере Христове од почетка нетакнута божанска предања. Јер на побожности је основана и њени пастири беху апостолима слични и имађаше као основ вођу и првог међу апостолима, а беше основана и чувана од хришћанских царева Константина и осталих који за Христа ревноваху. При расправама о божанским догматима и осталом свештеном предању, није доносио законе само онај један епископ који беше у цариградској цркви, него се на заповест и настојањем побожних императора сакупљаху епископи, који беху у целој васељени вође побожности. Па и сам римски епископ био је присутан, као Агапит и после Мартин, или преко заменика. Исто тако беху присутни епископи Александрије, Антиохије и божанског града Јерусалима, као и сви остали са свију страна, сви верни избрани. И једнодушном сагласношћу решаваху спорне ствари и утврђиваху истину дефиницијама. А тај начин примише од апостола. Јер када се почело радити о обрезању и осталом, нису се усудили Павле и Варнава сами доносити закон, него преко апостолског сабора, од кога оно што је решено писмено добише. И није само Петар говорио, него и Јаков и Јован и остали, као што то стоји у Писму. А пре тога када Петар ради попуњења, броја дванаесторице апостола хтеде једног изабрати није се усудио да то сам учини, него је пријавио и осталима и са њима ствар решио. И када је по откровењу Корнелија примио, пошто се осведочио да је то дело Господње, саопштио је осталим апостолима да га и они приме. И Павле је слично почео, саопштивши своју проповед другима, да не би напразно трчао, Павле који је Христа носио и од Св. Духа свугде подстицан био. Најпосле ко би се усудио сам себе препоручивати кад не би био препоручен од Бога и његових слугу? И кога би учитељи могли изнети против отаца? Једног, двојицу или више од оних који изопачују догмате и који профанишу тајне. Ови препоручују да треба слушати лажне учитеље, који друго уче и који уводе ново, противно ономе што је заједнички примљено и потврђено, а од светих отаца на заједничким саборима свима предано. И сада доста о томе.
Свети дискос има најсветији хлеб, а божанска чаша вино са водом, принесено Богу. Тада свештеник, узевши другу просфору, вади копљем из средине печата једну честицу и приноси је у част и спомен Богородице, стављајући је с десна светом хлебу на дискосу. Тај хлеб је слика тела Христова и приноси се за Њу, која је као девојка Христа родила, према Псалму, с десна Сину и цару Христу, примајући прву част као мати. А прво је место с десне стране.
Свети Симеон солунски
