Јеромонах Григорије светогорац: Нека се весели творевина
За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.
Овом прозбом тражимо од Господа да се благослов Његове љубави прошири на ваздух, на земљу, на целокупну творевину. Молимо да се целокупна творевина упути путем који јој је одредио Творац.
Видљиви свет Бог је створио као човеково царство. Човек је „цар земаљски којим влада Цар небески“ (св. Григорије Богослов). Сам поглед на свет и живот у њему, каже свештени Златоуст, пружа човеку „велико задовољство и подстиче га на захвалност и на благодарење“ Богу. Прима од Бога свет као благослов и за узврат му приноси благодарење. Човек је према томе цар и свештенослужитељ света Божијег.
Овакво миром испуњено сапостојање човека са Богом са једне стране и са светом са друге, поремећено је непослушношћу првозданих. Земља створена добро веома (l.Moj. 1,31), постала је трулежна. Човек је престао да буде цар и свештенослужитељ света, него се потчинио трулежности и смрти. Његов однос према самоме себи, према свету и према Богу потпуно се изменио. Човек, који је био владар света, сада је постао његов слуга: „Постао је нижи од свега онога од чега је по свом саздању требало да буде узвишенији“ (Свети Максим Исповедник).
„Ни целокупна творевина… гледајући [Адама] изгнанога из раја, не хтеде више да се потчини преступнику. Сунце није хтело да засја, месец није марио да се појави, звезде не пожелеше да му се укажу, извори не хтедоше да му врију. Реке нису хтеле да теку, ветар је сам себе настојао да спута и да не да ваздуха ономе који је устао против Бога. Све звери и све животиње земне, гледајући га обнаженог од пређашње славе, презреше га и у трену се разгневише на њега. Небо се покренуло као да ће, са правом, пасти на њега, а земља није подносила да га носи на плећима“ (Свети Симеон Нови Богослов). У ову истинску светску катастрофу умешало се човекољубље Божије: „Задржава све Својом силом, милосрђем и благошћу, суспреже узрујаност твари и одмах му је потчињава тако, да би, послуживши човеку ради којега је створена, она која је за трулежног постала трулежна, када се он преобнови и постане духован, нетрулежан и бесмртан, ослобођена ропства… са њиме се обновила и онетрулежила и сва постала духовна.
То што се Бог човекољубиво умешао ограничило је и ублажило последице човекове побуне. Потом су човек и свет ишчекивали благословени долазак Господњи.
Онолико колико није било мира Божијег, свет беше престао да буде свет – космос (κοσμος; = украс), то јест украс Божији: „Једновремено престаје да опстаје у миру и престаје да буде космос [украс]“ (Свети Григорије Богослов). Христовим доласком, међутим, божански мир се вратио у свет. Сада је свет поново украс Божији. И целокупна твар се и сама позива на славље нове творевине: Нека се узвесели твар, нека заигра природа… Поскочите од радости гope, јер Христос се роди. У Христу Исусу свет и човек сапостоје у миру.
Међутим, учинак икономије у Христу није само повратак човека и света у предгреховно стање, него и човеково уздизање онамо где Христос седи с десне стране Бога (Кол. 3,1).
Божанствена Литургија је Тајна путем које се мир Христов шири на целокупну творевину. Зато сада од Бога иштео да престане страшна узбуњеност и немир природе, да земља донесе своје плодове човеку и да се васцели свет умири сагласно заповести Господњој: „Небеса се под Његовим управљањем мирно крећу и потчињавају Му се. Дан и ноћ пролазе путем који им је одредио… Сунце, месец и сазвежђа… следе путање које су им одређене… Годишња доба, пролеће, лето, јесен и зима мирно се смењују једно за другим“ (Климент Римск).
Иштемо од Господа да нам тај благослов и даље дарива: Даруј нам благорастворење ваздуха и погодно време; даруј тихе кише земљи ради плодности (свети Василије Велики)
Јеромонах Григорије светогорац
