Type Here to Get Search Results !

БОЖИЋНИ ПОСТ

Епископ Фотије Чином Великог освећења освештао нови храм у Бањи Врућици


Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, 06. августа, Свету архијерејску Литургију у Бањи Врућици. Овом приликом Преосвећени владика Фотије је освештао храм Вазнесења Господњег.

Мноштво народа се окупило у порти храма, предвођени својим парохом, Миром Ђукарићем да дочекају Преосвећеног владику Фотија.

Преосвећеном епископу Фотију су данас саслуживали; протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки; протојереј-ставрофор Мирко Николић, архијерејски намјесник добојски; протојереј-ставрофор Јово Бановић, парох новодворовски; протонамјесник Жељан Савић, парох врућички те протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони.

Кум великог освећења храма би Тихомир Ливњак из Врућице.

За несебичну подршку, мисију и помоћ Цркви архијерејском похвалницом је, између осталих добротвора, награђен и начелник општине Теслић г. Милан Миличевић.

На крају свете литургије Епископ Фотије је изговорио богонадахнуту бесједу, а затим је уприличена трпеза љубави за све присутне и велико народно весеље.

Бесједу вам преносимо у цијелости:

Часни оци, уважени господине начелниче, уважена господо, драга браћо и сестре нека је срећан данашњи дан и наше данашње сабрање овде у Бањи Врућици, у храму Вазнесења Господњег који смо данас благодаћу Духа Светога освештали.

Јуче смо овде у близини, у Горњем Теслићу освештали дом Светог Саве и параклис светога Јована Богослова. Ових дана смо дошли у Теслићко намјесништво да освећујемо и благосиљамо. Да прослављамо име Божије и угоднике Божије.

Велико дело је освећење једнога храма браћо и сестре. Можда нисмо тога ни свесни. А праслика освећења свакога храма је освећење храма Господњег у Јерусалиму. Први храм је подигао цар Соломон а после је неколико пута рушен и обнављан. У том храму, познато нам је из јеванђеља, многа су се чуда и знамења десила. Многе проповеди, о спасењу света и смислу човековог живота, о своме страдању и васкрсењеу, Христос је ту изговорио. Тако и ми у нашим храмовима говоримо оно што је Христос говорио у Јерусалиму. Понављамо апостолску проповед коју су они проширили по целом свету о једином имену под небом са којим се можемо спасити, а то је име Господа нашег Исуса Христа. Јеванђеље Христово је једина спасоносна наука. Једини спасоносни закон се састоји од десет Божјих заповести, које су у Новом Завету сажете у две заповести: Љубав према Богу и љубав према ближњима. То је крстолика љубав која човека чини сличним Богу. Господ Исус Христос нам је указао на савршенство те крстолике љубави кад је на Велики Петак распет на Голготи, али је првога дана, у недељу рано ујутру васкрсао. То је суштина наше проповеди. Свети апостоли кад су проповедали, широм васељене, људима незнабошцима и онима који су се клањали у разне паганске богове – тада су апостоли говорили: Ми вам проповедамо Христа распетога и васкрслог. Једни су разумели други нису. Грци често нису разумели да је Бог постао човек, јер је у њиховој философији бог толико изнад и изван света и људи да је просто немогуће да има било какву комуникацију са створеним светом који је трулежан и смртан. А са друге стране Јевреји нису могли да верују да неко може да распне самог Бога. Ако је Христос био Син Божји како је неко могао да га разапне, питали су се они. Нису разумели тајну добровољног страдања. Страдања из љубави. Страдања из жртве према некоме и за нечије спасење, а не зато што су га људи надвладали и били силнији од њега. То Црква непрестано говори и вапи да идемо путем учења светих отаца. Да идемо путем освећивања своје душе и тела, свога ума. То смо почели примивиђи Свето крштење. Тад смо освећени и просвећени. Умрли смо и саваскрсли са Христом у Светој тајни крштења. Али у свакој друго светој тајни, а посебно у Светој тајни исповести ми обнављамо Свету тајну крштења. Тако да оно што смо ми данас доживели у овом храму, силазак Духа Светог и освећење храма и жртвеника, то се дешава и нама када нам свештеник чита молитву за исповест или молитву за здравље, или неку други црквену потребу. За сваку такву потребу силази благодат Духа Светога која освећује, исцељује, обнавља човека и природу. Од смртне постаје бесмртна. То се најбоље види на моштима светитеља који су достигли, како је говорио свети Силуан Атонски, највећу благодат. А највећа благодат је, по његовим речима, да човек осећа Духа Светога и у уму, и у срцу и у телу. Тада је човек потпуно прожет светлошћу и благодаћу Христовом. То су светитељи. Такви људи кад се упокоје њихово тело остаје нетрулежно. Без балзамовања и сличних других људских утицаја на тело човеково. Не, него благодат Божија не дозвољава да тело струне јер се тај човек причестио вечни животом и то се очитује на његовом телу. Не потпада под законе физике, хемије, биологије итд.

То треба, браћо и сестре, да доживимо. Зато долазимо сваке недеље и свакога празника да се помолимо Богу. Да изађемо пред Бога и бијемо се у прса, као онај цариник из јеванђелске приче, речима: Боже, опрости ми грешном! А имамо свакога дана да кажемо тако нешто ако обратимо пажњу на свој духовни живот. У сваком случају битно је да дођемо, да се смиримо, да упалимо свећу за здравље своје и своје породице. За добро свога народа распетога и мученичког. Нашег српског народа који је кроз историју непрестано распињан. Свети владика Николај велики учитељ и просветитељ XX века, беседећи једном приликом у Британији, рекао је: Ви Британци не знате да је у Средњем веку вас било колико и Срба. А нас данас има 7-8 милиона, нека буде и 10 милиона, а Британаца има преко 100 милиона! Откуда то тако? То су све пожњели ратови; Балкански ратови, Први и Други светски, ратови '90-их година. И увек смо били криви другима јер смо на путу њихових амбиција и пројеката. Њихових продора на Исток и стварања глобалне заједнице како би све држали у својој власти. Ми смо непокоран народ, што је врлина. Нисмо научили да будемо робови иако смо 500 година робовали по Турцима, али треба нагласити да то ропство није било као ово које се данас намеће.

Данас се намеће једно тоталитарно ропство које не дозовљава ни да се мисли другачије. Све је већ потписано. Добијеш готов рецепт и нема шта да мислиш. У сваком случају ми смо стално између Сциле и Харибде. Остаје нам да се држимо нашег провереног пута спасења и освећења. Брзо ће смрт свакоме од нас. Прође нека деценија и нема човека, а шта остане иза њега? Богатство не може да понесе. Љубав, поготово међу млађим генерацијама, то је упитно шта и како. На Западу, који нам често намећу као канон, примера ради отац се упокоји. Деца га пошаљу у неку капелу, сврате на пра минута након посла и то је све што они имају са тим покојником. И верујте ово је чак и боља верзија, има и горих. Потпуно захлађење у међуљудским односима, потпуно захлађење односа међу најрођенијим. То је зато што ти људи не иду на Свету литургију. Нема светог Православља које је то држало и зато је неко уперио прст да је Православље њима непријатељ. Оно све окупља и чини нас све јединственим у Духу Светом, чини нас браћом и сестрама у Христу. Чини нас силним и моћним кад смо заједно. То желе да разбију разним пројектима са циљем да разбију јединство Православља и да га на тај начин ослабе. На старешинама црквеним је највећи подвиг како ће одговорити на сва та искушења.

Драго ми је да смо данас, као и јуче, у теслићком крају. Захваљујем намеснику Миладину и старешини храма, проти Мири, као и осталим оцима који су дошли. Захваљујем начелнику општине Теслић, г. Миличевићу који се бори заједно са Црквом и својим народом да подигнем Дом краља Драгутина поред храма Пресвете Тројице, исто тако и Светосавски дом у Горњем Теслићу. Има пуно тога да се ради, али ако будемо сложни, браћо и сестре, Бог ће нас благословити и дивна и велика дела ћемо учинити у ово наше распето и тешко време, закључио је владика Фотије у својој данашњој бесједи.


Извор: Епархија зворничко-тузланска