На празник Успења Пресвете Богородице - Велике Госпојине, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Манастиру Озрену.
Традиционално сваке године се велики број вјерног народа сабира код Манастира светог Николе на црквено-народном сабору о празнику Успења Пресвете Богородице.
Велика свечана звона означила су почетак сабрања а високопреподбни игуман Гаврило, са братијом, изашао је да дочека свога Епископа.
Његовом Преосвештенству данас је саслуживало више свештеника и свештеномонаха како наше епархије, тако и из других епархија.
Након причешћивана светим тајнама Христовим, Епископ Фотије је одржао богонадахнуту бесједу коју доносимо у цијелости:
Часни оци, високопреподобни оче игумане, драга браћо и сестре. Ево нас данас у нашој древној лаври – Манастиру Озрен, немањићкој светињи, да се Богу помолимо и Пресветој Богородици чије успење данас празнујемо.
Ми смо данас, браћо и сестре, долазећи овој светињи, сабирали се као некада свети апостоли у град Јерусалим да испрате Пресвету Богородицу са овога света у вечни живот. Тако смо и ми оставили своје куће, своје послове, своје ближње и родбину – и похитали у ову светињу где се прославља име Божије и велики празник Успења Пресвете Богородице. То је, литургијски, слично догађају који се пре 2.000 година збио у Јерусалиму, кад су свети апостоли ношени анђелима Божјим проширили се по читавом свету да проповедају Јеванђеље Христово, сабрани су по благодати Божијој да виде и то дивно чудо – Уснуће Пресвете Богородице, а потом, за три дана и њено Успење на небеса. Тако је, по промислу Божијем свети апостол Тома, који није био са њима, кад је дошао трећи дан, пожелео је да види и да се поклони њеном светом телу. Кад су свети апостоли отворили гроб они су видели да тела нема, само су остали покрови. По речима светог аве Јустина Поповића то је друго васкрсење. Успење Пресвете Богородице је празник другог васкрса. Њено успење је потврда Христовог васкрсења и свеопштег васкрсења из мртвих и општег Божијег суда. Као што је васкрсење Четверодневног Лазара било праслика Христовог васкрсења, тако је Успење Пресвете Богородице још једна потврда васкрсења, те велике надумне тајне у коју верујемо.
Зато је данас велики дан браћо и сестре. Да се молимо Пресветој Богородици која се узнела на небеса и која се тог истог дана јавила светим апостолима, који су били за трпезом, речима: Ево ја сам са вама у све дане до свршетка века и света. Као што је Господ рекао светим апостолима тако исто је рекла и Пресвета Богородица. То значи да она остаје са Црквом, да бдије за Цркву. Бдије над наши душама. Бдије над благочестивим хришћанским народима. Она је ту са нама и многи свети оци са Свете Горе су је често виђали. Много пута се Пресвета Богородица јављала и у сну и на јави да исцељује болесне. Теши оне који су духовно пали и укрепљује оне који су уздрмани у вери. Чини нас способнима у борби за Царство небеско.
Пресвета Богородица је прва која је рекла ево слушкиње Господње, нека ми буде речи твојој. Она нас поучава да је најбитније да слушамо и будемо покорни вољи Божијој и вољи Цркве, благослову својих настојатеља и духовника. Народ да буде послушан својим црквеним властима, епископату и патријарху који их духовно руководе. То је благослов Божији и тако ћемо, браћо и сестре живети у једној благословеној хармонији и ходићемо путем спасења.
Овај празник нас подсећа и на то да је овај свет заиста пролазан. Ми смо путници пролазници и битно је само оно што ћемо имати после изласка душе из тела. То је наша једино богатство. На небеса не можемо понети ништа материјално. Само ако имамо нешто духовно, ако имамо благодат Божију у срцу, ако имамо Бога и благослов Пресвете Богородице, то је једино богатство које узносимо у Царство небеско. Све друго, што је земаљско је тешко. Оно пада доле и вуче нас ка гробу.
Из данашњег празника треба да се научимо да је сваки долазак у храм недељом, да је то празник Васкрса. Празнујемо и све свете који су својим животом испунили јеванђелске заповести и Бог их је примио у Царство своје одакле се много пута јављају и помажу, као што је свети Никола заштитник ове свете обитељи у Манастиру Озрен. Такође и свети отац наш Сава Српски који нас са неба благосиља и небеску литургију за Србе служи да би нас утешио и вратио Богу, истини и правди Божијој. То је наш пут браћо и сестре и то посебно треба да знају они који у политичком смислу воде овај народ. Да га воде путем Немањића и Светог Саве. Да га воде путем светог Православља а никако кривим путем који воде у странпутице. Никако путем који нам намећу странци а који су противни нашем Православљу, нашем Светосављу, нашој етици, животу, култури и уопште постојању. На њима је велика одговорност да не буду као они се не могу купити за тридесет сребреника, а знате добро ко је био купљен за тридесет сребреника, него да сви увек будемо са својом Црквом и својим народом и да не дамо своју веру Православну, своје светиње и своје свето мученичко Косово, и наравно, нашу Републику Српску.
Са Часним крстом и литијама на челу, обављен је опход око храма, а затим су освештани славски дарови те сломљен крсни колач са кумом сабора, потпоручником Мелентијем Јовановићем.
У наставку је уприличена богата славска трпеза за све присутне.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
