Манастирска црква лежи у рушевинама, a од манастирских конака једва се познају трагови. Олтар и кубе још се држе али знатно оштећени и сваке године, због изниклог дрвећа, руши се комад пo комад.
Кубе има 4 повећа прозора, оно je према висини цркве, необично високо. Од осталих дјелова цркве стрше зидине, које су мање више порушене. Црква je била дуга изнутра 17 a широка 4.50 метра. Од фресака нема ни трага, нити се познају остатци малтера на зидовима. Манастир je у рушевинама од 1875 г. и временске непогоде, којима je црква била изложена до данас, уништиле су сваки траг. Првобитна црква je била знатно краћа и женска припрата je приграђена доцније и овај дио шири је за пола метра од остале цркве. Како се прича, црква je имала тако лијепе и јасне фреске, да човјек од милине није умио изаћи из цркве. Данас на кубету и олтару расту борови и јасике и коријење ће брзо порушити и све остатке. Манастирске куће, којих je било више, захватале су, углавноме, западни простор испред цркве, пa јужни и источни. Рушевине манастира Довоље постоје на десној обали ријеке Таре, низводно од ман. Добриловине за 16 километара, на једном прилично стрменом брежуљку, чије стране падају окомито у Тару баш као и све стране с једне и с друге стране ријеке Таре. Невелик комплекс земљишта и шуме около и изнад манастира опкољавају полукружно неколика шумовита брдашца. Положај je окренут к југу и нагнут к Тари. Брда преко Таре: Градина, Црквине, Палеж и Ристовац обрасла су боровом и јеловом шумом и затварају видик. Не зна се, кад je постао овај манастир и ко га je подигао. Народ има обичај да његов постанак приписује Немањићима; али то je искључено. По свој прилици, његов постанак je старог датума и биће сазидан у 15 вијеку. Ово се даје закључити пo томе, што се Довоља спомиње 1513 и 1544 г. Даљи су споменици све до 18 и 19 в. врло оскудни. Манастир je био врло богат у имању, особито се његово имање повећало од 1699 г., када су овамо пренешене из Пећи мошти Св. Арсенија. Отада je овом манастиру порастао углед; народ са свију страна долазио je овдје, да се поклони свецу и да га богато обдари; долазили су и муслимани и са страхом и побожношћу приступали светитељу. Како су муслимани сматрали ово мјесто светим, кад би отишли од манастира, очистили би ноге коњима од земље, јер су сматрали за грехоту, да понесу макар и мало манастирске земље. Највећи сабори бивали су овдје на Велику Госпођу којој je храм био посвећен, и на Малу Госпођу.
Том приликом падало je много прилога у стоци, вуни и златном и сребрном новцу. На тај начин се манастирско имање постепено увеличавало нешто прилозима, a највише куповицом, и манастир je био власник огромних добара с обје стране ријеке Таре, које се састајало из радне земље, косачице, пашњака и шуме. Негдје у старо доба Турци су правили насиље манастиру и калуђери се пожале султану. Султан je тада наредио некоме везиру да испита ту ствар, и везир je, сазнавши да манастир постоји прије заузећа ових крајева од Турака, издао ферман, пo коме je забранио да нико не смије правити манастиру зулум. Фермана данас не постоји, нити се зна, који гa je везир издао, a претпоставља се, да гa je издао везир Мехмед-паша Соколовић који je био велики пријатељ Срба и манастира. У потоње вријеме Довоља је преживјела тешке дане. По једној биљешци се зна, да су Колашинци похарали манастир 1809 год., a то je могло бити из освете, што су калуђери помагали устанак Срба под Карађорђем.
Тада je опустошен и све ствари од вриједности разнешене и манастир je осиромашио. Кивот са моштима калуђери су сакрили у пећину, неки кажу у Ћуркачи испод Пренћана, a неки у пећину преко Таре, a према манастиру. Још тада су калуђери ман. Мораче настојали да украду свеца и пренесу у Морачу, али нијесу знали гдје je сакривен. Манастир je био пуст за пет година и за то вријеме нико није долазио к свецу, a само су пчеле у његовом кивоту начиниле саће меда. Ствари које су биле сакривене по пећинама и дубинама земље, иструнуле су и пропале. И тек 1814 г. јеромонах Јоаникије je пренио свеца у цркву. И 1827 г. Колашинци су поново опустошили манастир за доба јеромонаха Поханија, и манастир je поново пао у биједу, а иначе се није био добро оправио иза прве похаре. У једној биљешци, али без године, стоји да су се потукли Колашинци и Ускоци у Пренћанима и да су Ускоци убили два Колашинца, и да су тада Колашинци, да би се осветили, напали манастир за доба игумана Антонија и опљачкали га. A да ли je ово било 1827 г., не да се утврдити.
A ако то није било тада, онда je Довоља била један пут више опљачкана. Иза тога се манастир стао оправљати и 1833 г. саграђене су неке ћелије. Тада је Сали-ага био забит од Требиња до Мораче и Таре.
Године 1850 овдје je постављен за игумана неки Висарион, који од страха или што je био навикнут на несталан живот, напусти манастир и пође у Дечане; a тада je манастир остао без настојатеља. Иза тога год. 1852-3 г. Омер-паша нападне на Црну Гору и Брда. У борби Шаранаца са Турцима, Шаранци буду потучени и Турци заузму Довољу и опустоше. За годину и пo или више, манастир je био пуст, a 1854 г. дође из Скадра у Довољу неки Живко, покалуђери се и добије име Пахомије и обнови манастир. 1857 г. Турци су опет заузели манастир, и како се прича, обешчастили у цркви једну дјевојку. Због тога су Шаранци, пo наредби кнеза Данила, запалили цркву и у њој 11 Турака. Том приликом изгорело je у цркви много старих књига и рукописа. Иза тога je манастир био пуст за дуго времена, пa je обновљен 1871 г., али опет није остао на миру, него je поново 1875 г. пo други пут запаљен. Кад je наступио херцеговачки устанак, Бошко Војиновић запали џамије у Чавњу и Потпећу, пa Турци пођу на освету и запале ман. Довољу. И отада Довоља лежи у рушевинама и чека своју обнову да опет пропоје на славу Богу и данашњем срећном добу. У Довољи су проводили зиму ускоци из разних крајева, пa су одатле нападали Турке, убијали их и плијен им одгонили.
Турци су зато Довољу сматрали као легло зликоваца, зато су често нападали на њу, плијенили je и пљачкали и због тога je Довоља највише страдала. Не зна се тачно кад je одавде украдено тијело Св. Арсеније. Када се видјело, да је Довоља изложена пљачкању и паљењу покушавали су калуђери манастира Свете Тројице код Пљеваља да га украду и донесу на безбједно мјесто, али им то није успјело. Један пут су га украли мухамеданци. Каљићи и Срби су их потјерали, потукли се с њима и отели свеца.
Мухамеданци су отели не да га униште, него да га чувају код себе ради рода. To су покушали и калуђери ман. Мораче и успјели су. Калуђер ман. Мораче Никодин Ћурђић дошао je у Довољу, гдје je био лијепо примљен. Он je остао овдје двије године и старешина манастира Пахомије, видјећи да je Никодин смјеран и побожан, повјери му да чува свеца. Овај je то повјерење злоупотребио и једне ноћи украо свеца и побјегао с њим у Морачу. Не зна се тачно, када je то било, a може се претпоставити да je то било прије 1853 г. кад су Турци опљачкали манастир. Kao настојатељ манастира спомиње се поп Радосав Рондовић од 1871-5 г., а тада je прешао у Добриловину, гдје je и умро. Послије 1875 год. манастир je био дуго без настојатеља, пa нико није водио бригу о његовим добрима, и за то дуго вријеме многи су дјелови отуђени, те данашњи настојатељ игуман Дионисије Рабреновић муку мучи да пронађе отуђена добра и да их убаштини. Он je овдје нашао само неред. Да би имао гдје склонити главу, он je прво склепао једну малу кућу за свој стан, пa сад трага за манастирским добрима.
Манастирске земље у Затарју пале су под аграрну реформу, a настојатељу je остао један мален комплекс испод манастира. Ако се жели да Довоља пропоје, њој треба повратити сав комплекс земљишта изнад цркве, a тај комплекс je и иначе мален и недовољан за манастир.
*Из књиге Древни српски манастири, аутора Андрије П. Јовићевића
Извор: Ин4с
