Архијерејски намјесник херцегновски протојереј-ставрофор Обрен Јовановић најавио је у “Новском поподневу” РТ ХН предстојећу манифестацију “Његошеви дани” која ће се у граду под Орјеном, поводом 210 година од рођења Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца одвијати током септембра, октобра и новембра.
Први програм биће изведен већ у понедјељак, 25. септембра, када ће херцегновској публици бити представљена публикација “Сумрак Ловћена”.
“У питању је једна изузетно значајна књига, која много говори о Његошу, о нама, о нашој историји, тако да смо сматрали да би било најбоље да тиме отворимо Његошеве дане 25. септембра у дворани Парк у 20 часова”, рекао је он.
Рекао је да ће на овој вечери говорити Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Иван Петровић Његош, Јован Маркуш и Ђуро Лубарда у име Фондације Петра Лубарде.
Отац Обрен је истакао важност одржавања ове манифестације у Херцег Новом.
“Прво, сви знамо да је млади Раде Томов, прије него што је постао владика и господар Црне Горе прва своја писмена и знања учио управо у овоме граду, на Топлој у школи Јосифа Троповића. Још важније је оно што је Исидора Секулић записала да је Његоше на Ловћену запитао свога ђакона Ђурашковића; Јесте ли наручили и позвали мајсторе из Херцег Новог да зидају капелу? Ето још једнога разлога, поред школе у којој је Његош учио, зашто организујемо Његошеве дане поводом 210 година од његовог рођења”, рекао је отац Обрен Јовановић.
Такође је подсјетио на Новљанина Лазара Матковића, који је као припадник аустроугарске војске присуствовао ексумацији Његошевих моштију 1916. године..
“Он је све то посматрао са стране, а када су Аустроугари отишли, пошао је са два Словака, који су такође били у тој војсци, до Његошевог гроба. Нашли су три кости које су биле остале. Те три кости Матковић је узео, сакрио их и чувао их све до 1921. године када их је донио у манастир Савину и предао Епископу Кирилу Митровићу, који их је онда однио на Цетиње. Ето три разлога зашто прослављамо Његошеве дане у Херцег Новом”, казао је отац Обрен Јовановић.
