Јеромонах Григорије светогорац: Узнеси се на небеса, Боже
Пошто свештеник одложи Светиње на Жртвеник, окади их три пута и произноси стих из 56. Псалма, Узнеси се на небеса, Боже, и по свој земљи слава твоја. “Када чујеш Узнеси се, немој мислити да то пророк Давид моли Бога да прими славу, јер Њему не треба слава… Овај стих само указује на начин како се славослови на небу, где се свети Анђели узносе и славе Бога (Пророк), међутим, жели да се по свој земљи узноси слава Божија онако, као што то чине Анђели на небесима” (Свети Никодим Светогорац). Овим речима као да кажемо Христу: “Премда си се зарад нашег спасења унизио самога Себе својевољним испражњењем ваплоћења и био послушан до смрти (Фил. 2,8), сада се ипак опет узнеси на небеса: јер и после Твог вазнесења испунићеш целу земљу Својом славом” (Атанасије Велики).
Сваки пут када се савршава божанствена Литургија, Христос силази са небеса зарад нашег спасења. У овом часу се поново узноси на небеса. Ми верни очима своје душе видимо Христово Вазнесење. И као онда Ученици, тако и ми сада сарадошћу великом (Лк. 24,52) хвалимо и благосиљамо Бога, јер Светлост Његове славе и љубави остаје на земљи и осветљава васељену.
* * *
Причешћем верних дошли смо до краја евхаристијске Тајне. Свештеник и верни народ је завршавају благодарењем Богу и славословљем: Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе… То је као да кажу: “Нисмо у стању, владико, ни песму да Ти принесемо за сва добра којих си нас удостојио, него нам Ти и то подари. На који начин? Испуњавајући наша уста хвалом. Затим се моле да освећење које су примили, остане са њима, те да, помогнути руком Његовом, не издају благодат и не изгубе дар: Сачувај нас у Твојој светињи… Да се сав дан поучавамо правди Твојој; а под том правдом се овде подразумева Премудрост и човекољубље Божије, који су присутни у светим Тајнама… Поучавање у тој праведности може да очува Светињу у нама. Јер, оно и веру у Бога увећава, и љубав распаљује.”
Јеромонах Григорије светогорац
