Као допринос прослављању три деценије архијерејског служења Епископа шумадијског Господина Јована објављена је књига: ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ АРХИЈЕРЕЈСКОГ ПОДУЧАВАЊА, ИСПОВЕДАЊА ВЕРЕ И СВЕДОЧЕЊА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ЈОВАНА МЛАДЕНОВИЋА 1993 – 2023
Књигу су уредили и за штампу приредили Негослав Јованчевић и Лазар Марјановић. Ликовни уредник је Дејан Манделц.
У предговору, Негослав Јованчевић је написао:
„На почетку ове књиге црквену и друштвену јавност обавештавамо да је прошло три деценије како је за Архијереја наше помесне Цркве хиротонисан као Епископ тетовски и викар Патријарха српског Павла Његово преосвештенство Епископ шумадијски (од 2002. године) Господин Јован Младеновић. О његовом архијерејском служењу, најчешће поводом јубилеја и равних годишњица, припреманo je у Шумадијској епархији више публикација – споменица и зборника – за које је био најзаслужнији блаженопочивши прота Саво Арсенијевић (+2020). Време је, чини се, потврдило да споменице (поводом десетогодишњице и двадесетогодишњице на катедри шумадијских епископа), збирке литургијских проповеди објављене 2018. и 2020. године, епархијски шематизам из 2009, као и епархијски часопис “Каленић” и интернет портал Шумадијске епархије, садрже аутентично сведочанство о светотајинском и литургијском животу који предводи Владика Јован међу својим епархиотима старајући се да „Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху“ (Дап 2, 47). Ове публикације на летописном нивоу садрже и многе вести на основу којих ће се писати црквена историја крајем XX и почетком XXI века.
Идеја је да и ова књига задржи ова два основна тока, онај најважнији – спасењски (Епископ је као наследник апостола рукополагањем и призивањем Светога Духа добио дату му власт од Бога да разрешује и веже живи лик Бога на земљи по свештенодејственој сили Духа Светог ради спасења свих) и онај који говори о црквеној мисији у историјском контексту који је условљен друштвеном, економском и културолошком стварношћу. Другим речима, садржи део којим настоји да покаже како је смисао црквеног живота уздизање човека у живо општење са Богом Живим, јер „Бог дела у свим стварима“ о чему увек говори Владика Јован. Други део је о томе како се и колико у парохијама и манастирима гради и обнавља, ко су приложници и добротвори, или који архитектонски и ликовни критеријуми преовлађују у данашњим храмовима.
Имајући у виду да је у Споменици “Такав нам архијереј требаше” из 2013. године, настале поводом двадесетогодишњег архијерејског служења Владике Јована, десетогодишњице владичанства у Шумадији и четири деценије од рукоположења у свештенички чин, подробно анализиран његов животопис у том периоду, у овој књизи детаљније сагледавамо плодове служења у Шумадијској епархији од 2013. до 2023. године. Најпре доносимо, сликом и речју, извештаје о сегменту црквеног живота који називамо грађевинска делатност, дакле, моћи ће да се види шта је све Епископ у парохијама и манастирима освештао, ко је у тим чиновима учествовао, ко је све помогао да се гради... Затим, предочавамо како се Владика Јован у овом периоду старао о занављању јерархије у својој Епархији и ту се налазе репортаже о рукополагању у ђаконски и презвитерски чин. Треба рећи да искључиво право епископа да рукополаже нема само канонску и јуридичку страну, већ тако Педесетница кроз апостолско пријемство постаје свеопшта и вечна, јер „у своме епископу свака појединачна Црква надраста и трансцендира своја сопствена ограничења и долази у контакт са другим Црквама, не само у контексту братске љубави и сећања, него и у јединству светотајинског и благодатног живота“, каже Г. Флоровски.
Како закључци годишњих заседања Епархијског савета, најзначајнијег органа епархијске црквене самоуправе, дају реалну слику онога што доприноси надзиђивању Цркве у свим видовима у нашој Епархији, сматрали смо да њихово објављивање у овој књизи доприноси њеном циљу – сагледавању како је Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у последњих десет година употребио харизму од Бога дату у саборном деловању, уз сагласност читавог Тела, свештеника и народа.
Следи поглавље у којем се налазе текстови које је Владика Јован писао за књиге које су у Шумадијској епархији објављиване поводом значајних годишњица – две стотине година од подизања Старе јагодинске и Старе крагујевачке цркве, седамдесетогодишњице оснивања Шумадијске епархије, четрдесет година од упокојења првог Епископа шумадијског Валеријана или две деценије од смрти Владике шумадијског Саве Вуковића. Садашњи Епископ шумадијски са поштовањем и топло говори о својим претходницима, јер „настављаче дела узоритих претходника обавезују“.
Подучавање, исповедање вере и сведочење као суштински садржаји предања Цркве остарују се најпре у Литургији и литургијској проповеди. А „престојници Цркава треба да сваки дан... поучавају сав клир и народ речима благочешћа, бирајући из Божанственог Писма мисли и расуђивања о истини и да се држе установљених одлука и предања богоносних Отаца“. Ово канонско правило речито образлаже зашто смо се определили да и у овој публикацији донесемо избор из омилија које је Епископ Јован говорио на празничним службама. Избор није условљен хијерархијским поретком празника, већ смо покушали да водимо рачуна да сведочење које износи Епископ допринесе верском образовању чланова Цркве.
Ранохришћански модел христијанизације када су се људи, по Тертулијану, „као хришћани саздавали, а не рађали“ време је променило, јер се данас најчешће крштавају мала деца. Последица је да имамо много већи број оних који се изјашњавају као верници, свеједно да ли на попису становништва или у често прегласим вербалним исказима, од оних који учествују у литургијском животу Цркве. Овом раскораку сведочимо и у друштвеном животу када они којима су пуна уста вере показују да заборављају на Божије заповести или хришћанску етику. Дакле, насушна је потреба послекштењска поука чланова Цркве. Има много непосредних сведочанстава и документарног материјала да је нашем Епископу то био најпречи задатак, и у студеничком периоду, али и од 1993. године као викара и као епархијског архијереја у Америци и Шумадији. То је и нагласио приликом устоличења у Крагујевцу истичући потребу „да се стално обнављамо у јеванђељском животу и усаврашавамо до “пуноће раста Христовог”, јер ћемо кроз личну обнову лакше доћи до познања Бога који нам указује на истину, правду и љубав.“
О Литургији као печату хришћанског живота Преосвећени Епископ Господин Јован непосредно сведочи служећи је свакодневно и проповедајући да је учешће у њој сигуран пут као општењу са Богом ради вечног живота. Овом додајемо и претходни став да његово служење смисао види у Тертулијановом „саздавању хришћана“, јер је Литургија „свеобујмљујућа Тајна спасења, света Тајна јединства, љубави, освећења, жртвоприношења, обожења. Све то чини нас као хришћане живима, те би стога целокупно наше верско образовање морало да буде утемељено на Светој Евхаристији и да нађе у њој своје испуњење“ (Александар Шмеман).
Ову апофатичку раван, на срећу, допуњује Господња творевина, видљива, па кроз своја дела у садејству Божијих енергија, верни долазе до потврде шта је Бог. Наш Владика зна да уздизању ка Богу као узроку свег што постоји доприноси свака надница на утврђивању црквене порте, каменчић у мозаичкој икони на капији, као и озбиљни донаторски и ктиторски прилози захваљујући којима подижемо и обнављамо наше светиње. Зато не пропушта да сваком приложнику пренесе Божији благослов и да свако сабрање које Цркву доживљава по својој традицији разговори, саслуша, али и поучи, јер зна да је и то делотворна хришћанска катихеза.
У великом броју рубрика овог зборника записана су имена заслужних за унапређење црквеног жвота које Црква преко Епископа одликује и истиче као пример. Биће они од својих суседа, пријатеља и рођака похваљени и њихов углед у заједници ће порасти. Важније од тога је што су њихова имена препозната по јеванђељској речи: „Њему вратар отвара, и овце његов глас слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их“ (Јн 10, 3). Зато се залажемо да имена наше браће и наших сестара које Црква одликује буду још видљивија и прави пример за углед.
Приређивање оваквих књига, које настају са поводом и немају чврста жанровска правила, носи опасност да буду приметно пригодне, формалне, без материјала који би побуђивао на приљежно читање. Ако ова није таква, заслуга припада сарадницима који су нам обезбеђивали одговарајући материјал, пре свега Владичином секретару протојереју ставрофору мр Рајку Стефановићу. Богате ризнице података о служењу Владике Јована су интернет портал Епархије и наш часопис Каленић, тако да одговорнима за њихов садржај најискреније захваљујемо. Велику помоћ, не само у преношењу разнородног документарног материјала у штампану форму, већ и у ауторском креирању комплетне књиге, пружио је Лазар Марјановић кога охрабрујемо да по талентима од Бога дарованих крене у самосталне пројекте који ће сигурно бити успешни.“
Извор: Епархија шумадијска
