Бог не тражи нас по спољашности, већ тражи наше срце, једна је од поука, утемељених на јеванђељској причи о законику који од Господа Христа тражи упутство о завређивању вечног живота (Лк 10, 25- 37), које је изрекао протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија на Светој Литургији, којом је Епископ Исихије началствовао у Храму Васкрсења Христовог на празник Светог Јована Златоустог, уз саслуживање више свештенослужитеља и појање Хора „Емануил“ под управом Вање Урошевић. Свечаност богослужења умножена је рукоположењем у чин свештеника ђакона Жељка Богосављевића из Обреновца.
Пример законика из јеванђељског одломка о милостивом Самарјанину подстицај је свакоме од нас да се замисли над својим хришћанским животом, трудом који улаже да одлази на богослужења, чита Свето писмо, пости, исповеда се и причешћује. Замисли и запита се колико то чини „по спољашности“, а колико по свом срцу, јер „дух скрушен и срце скрушено Бог неће одбацити“ (Пс 50), поучио је протонамесник Филип Јаковљевић, поткрепивши своју проповед речима псалмопојца Давида. У данашњем јеванђељу огледа се пет односа човека према човеку и тих пет односа исцрпљује оно што представља међуљудски однос.
Први однос је однос лопова- човека разбојници виде као прилику да га опљачкају, повреде и полумртва крај пута оставе. Други је однос свештеника и левита, који прелазе на другу страну и то је однос „мене се не тиче туђа брига“. Трећи однос је однос гостионичара, који види прилику да на муци човека профитира. Четврти је правнички однос, онај који коментарише, мери и суди. Пети, једини и прави који треба да сведочимо, међуљудски однос је однос милостивог Самарјанина- рекао је архијерејски заменик.
Говорећи о ситуацијама из свакодневног живота, отац Филип Јаковљевић је навео да сви често гледамо у огледало или кроз прозор. У првом видимо свој лик, кроз друго видимо другог човека. Да ли ћемо у духовном огледалу видети себе и своје грехове, а кроз прозор, видети другог човека- његову потребу, муку и борбу, зависи од нас самих.
Кроз причу о милостивом Самарјанину видимо три категорије људи. Прва поставља свој живот на темељу „оно што је твоје, то је моје“, друга категорија устројава свој живот на темељу „оно што је моје- моје је“ и тако су поступали свештеник и левит. Дакле, нису били никоме на терету, али ни од користи. Трећа категорија је она која свој живот устројава на темељу „оно што је моје, твоје је“. Свети Василије Велики каже да хлеб, који се налази у нашој кухињи, није наш, него сиромаха. Хаљина, која виси у ормару, а не носимо је, није наша, него потребитог. Новац у каси није наш, него припада сиромаху. То је категорија људи којој треба да тежимо- рекао је отац Филип Јаковљевић, нагласивши да бити милостив не значи само завући руку у џеп и дати ситнину потребитом, већ поред тога дати и свог времена, пажње- дати од себе. То је важно да би, закључио је проповедник, када станемо пред Господа имало шта да нас оправда.
На Светој Литургији више верника је примило Свету тајну причешћа. Благосиљајући верни народ, Владика Исихије је честитао празник Светог Јована Златоустог, великог оца Цркве. Новорукоположеном свештенику Жељку Богосављевићу пожелео је да му свештеничка служба буде на духовну корист, а Архипастирску грамату којом се обнародује ова одлука је прочитао ђакон Александар Панић.
Извор: Епархија ваљевска
