Ово није први пут у последње време да се поставља питање: „Како може да се пости када је око нас толико смрти, бола и патње, а да ли је сада уопште потребно постити?“
Али за верника, одговор је сасвим јасан: треба постити. А сав ужас и крвопролиће, неправда и окрутност која се дешавају како на нашој земљи, тако и на другим деловима планете ни на који начин не укидају пост, чак и више – управо зато треба да постимо и интензивно молимо када постоји толико зла у свету.
Тако се десило да управо сада, у условима смртне опасности за многе људе, у условима прогона православних хришћана, све споредно одлази у задњи план. И некако су саме од себе нестале ситне расправе о количини „молекула масти“ у овом или оном производу и о томе да ли се сојино „месо“ или „млеко“ може сматрати посном храном итд. За то сада нема времена.
И зато је сада време да се сетимо суштине поста.
Ако говоримо о користи, онда је током Великог поста, пре свега, корисна храна која не одвлачи пажњу од општења са Богом, од молитве, од љубави према Богу и ближњем. Храна која нас не чини зависницима. Другим речима, храна као потреба, а не извор претераног задовољства, преситости или губитка драгоценог времена у кухињи.
Ово је главни критеријум, а тек онда вреди говорити о самој храни, колико је посна у свом саставу.
Jер, која је сврха јести посну храну ако смо појели формално посно али у исто време скупо, и разрађено јело, коjе захтева много рада? Ако смо, уместо да се молимо, дуго петљали по кухињи, стварајући још једно вегетаријанско кулинарско ремек-дело. Ако наш ближњи нема довољно за једноставан кромпир, а ми (чији приход, наравно, дозвољава) купујемо скупе морске плодове и користимо их да створимо изузетан ужитак за тело.
Али пост није уштеда на храни. Како мудро каже св. Јован Златоусти: „Смисао поста није у томе да не једемо корисно, него да оно што је припремљено за тебе поео би сиромах уместо тебе".
Jер, која је сврха јести посну храну ако смо појели формално посно али у исто време скупо, и разрађено јело, коjе захтева много рада? Ако смо, уместо да се молимо, дуго петљали по кухињи, стварајући још једно вегетаријанско кулинарско ремек-дело. Ако наш ближњи нема довољно за једноставан кромпир, а ми (чији приход, наравно, дозвољава) купујемо скупе морске плодове и користимо их да створимо изузетан ужитак за тело.
Али пост није уштеда на храни. Како мудро каже св. Јован Златоусти: „Смисао поста није у томе да не једемо извлачући корист, него да оно што је припремљено за тебе поjео би сиромах уместо тебе".
И ту се отвара још једна важна област поста: помоћ ближњем. У нашој садашњој ситуацији, помоћ ближњем је, пре свега, подршка браћи и сестрама у вери. Подршка и помоћ онима који сада више трпе: онима који су остали без прихода, без породице, као и парохијанима и свештеницима лишеним цркве.
Сада, више него икада, Господ нам показује оне који страдају, којима бисмо могли помоћи колико можемо. Уосталом, као што и сам Христос каже: „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом“ (Јн. 13,35). Ово је суштина поста.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
