Доносимо другу епизоду серијала "Средњевековна баштина Немањића на тлу данашње Северне Македоније", у којој проф. др Јасмина Ћирић, доцент филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, говори о манастиру Светог Никите у скопској Црној Гори.
Манастир Свети Никита је средњовековни православни манастир који се налази на падинама Скопске Црне Горе, петнаестак километара северозападно од Скопља, између села Бањани, Чучер и Горњани. Манастир је посвећен Светом великомученику Никити, и задужбина је Стефана Уроша II Милутина Немањића (1282-1321). Краљ Милутин је цркву саградио на месту старије грађевине посвећене истом светитељу. Храм је и по плану и по обради зидова типична грађевина византијског стила, чије спољашње димензије су: дужина 11,36 м (са апсидом), ширина 7,72 м и висина 12,78 м. Црква има правоугаону основу типа развијеног уписаног крста.
Чувени енглески археолог, Артур Еванс, захваљујући коме је Свети Никита први пут поменут у стручној литератури, доводи манастир у везу са Бањанима. Угледни француски византолог, Габријел Мије, га је први довео у везу са Чучером, где га у својим студијама наводи искључиво као „Чучер”, без помињања патрона манастира, а касније су тако поступили и многи други истраживачи, па је назив тог села постао синоним за манастир у научној литератури. Међутим, средњовековни извори најчешће при одређивању положаја манастира и цркве Светог Никите помињу Скопље. Манастир је постојао пре српског освајања Скопља 1282. године, и да га је краљ Милутин обновио, јасно указује један пасус из изгубљене краљеве повеље о прилагању Светог Никите Хрусијском пиргу, чији су делови интерполирани у фалсификовану верзију хиландарске сводне повеље. До закључка о ранијем настанку манастира долази се и на основу хрисовуље Михаила IX Палеолога, где је наведено да је манастир Светог Никите поседовао добра до којих је дошао даровима „пријатеља царства ми” и „предака” краља Милутина, због чега му припадају различите исправе. Оснивач манастира најпре би био неко од византијских владара или великодостојника 11. или 12. века. Обнављајући манастир Светог Никите, краљ Милутин му је дао бројне поседе, углавном у околини Скопља. Сви они су били пописани у изгубљеној краљевој повељи манастиру, а затим и у хрисовуљама византијских царева Андроника II и Михаила IX, издатим на Милутинову молбу. При манастиру је радила српска школа између 1866-1889. године. Школа ће касније обновити просветни рад.
