Острошки сабрат монах Станко (Пешут), који се подвизавао у скиту Јован До, упокојио се у 74. години овоземаљског живота, у сриједу 31. јануара на празник Светог Атанасија Великог и Светог Максима Српског.
Слово о слуги Божијем, новопрестављеном монаху Станку (Пешуту)
”Блажен је пут на који данас идеш, брате, јер ти је припремљено мјесто упокојења.”
Монах Станко, са световним именом Бошко, рођен је 14. 01. 1950 г. У Свету Обитељ Манастира Острога дошао је 2009 г. са намјером да се накалеми на монашко крстоносносно дрво спасења и да као сваки монах жељан покајног рађања и узрастања на њему донесе своје плодове.
По послушању му је дато да борави у молитвеном кутку метоха Манастира Острога у Јован долу посвећеном Рођењу Св. Јована Крститеља. Монашки постриг је примио из руку блаженопочившег Митрополита Амфилохија 2013 г. добивши име по Светом мученику Станку.
Проходећи разна послушања највишу ревност и љубав показао је за рукодјеље, израду крстова, схватајући њихову велику мисију која се касније и показала дијелећи се вјерним до најдаљих крајеве васељене.
Приликом поклоничног путовања у Јерусалим на Гроб Господњем доживио је посебно укрепљење и утјеху када је на Гробу Господњем угледао крст на којем се неуморно трудио са својом сабраћом.
Монашка риза је као завјеса која скрива монашку унутрашњу духовну борбу од очију свијета. Она скрива непрестану борбу, молитву, ране, тескобе, врлине и плодове монашког живота; она је штит и чува све оно што монах стиче радећи тако да левица не зна шта ради десница.
Приликом своје опроштајне бесједе Игуман Свете Обитељи Архимандрит Сергије очитавајући духовни лик оца Станка дотакао се те његове скривене радионице душе бесједећи: ”Наш брат и отац Станко се отворио цијелим својим бићем, умом и срцем да благодат Божија уђе у њега и да му очисти срце. Тако да је његова вјера била у простоти, јасна, без колебљивости, са очима вјере гледајући самог Господа и све тајне вјечних Божијих стварности. Као такав он је око себе ширио мир, радост. Са врлином неосуђивања и неоговарања ближњег тј. љубави према ближњем била је радост у међусобном сретању. У њему се нашло мјеста за Бога и за ближње своје, са пуно љубави је причао о својој братији и сродницима по тијелу радујући се њиховим успјесима и у искушења подупирући их својом молитвом Господу. Идући и проходећи, служећи Богу стигао је и до свог представљења – благословеног пута којим је данас кренуо, гдје нас данас оставља и прелази у Царство Небеско придружујући се свима који су се трудили и спасавали у овој светој обитељи, са хоровима Божијих угодника којима се молио и који су га кријепили у свом добродјетељном подвигу и да заједно са њима сагледава Госода и Спаситеља нашега Исуса Христа, чекајући Васкрење мртвих и живот будућег вијека.”
Монах Станко се упокојио 31. Јанура 2024 г. на празник Св. Атанасија Великог. Братство Свете Обитељи ове ће се увјек молитвено сјећати свог сабрата и лика оца Станка коме у наслеђе да буде Царство Небеско и вјечан помен.
Извор: Манастир Острог
