Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, у недељу 36. по Духовима, 11. фебруара, свету архијерејску Литургију у Главичицама.
У храму Рођења Пресвете Богородице Преосвећеног Епископа дочекао је надлежни свештеник, протојереј Раде Танацковић са вјерним народом.
На евхаристиском сабрању Епископу су саслуживали високопреподобни архимандрит Гаврило (Стевановић), игуман Манастира Озрен; протојереј Александар Тешић, архијерејски намјесник угљевичко-јањски и друга браћа свештеници и ђакони.
На крају су подјељене и архијерејске грамате заслужним појединцима за дугогодишњу помоћ својој цркви како би се живот у њој одвијао онако како то и доликује.
Богослужењу је молитвено присуствовао и градоначелник Бијељине др Љубиша Петровић са сарадницима.
Преосвећени Владика је током Литургије поучио вјерни народ пригодном бесједом коју преносимо у цијелости.
Господине градоначелниче, часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, драга децо. Драго ми је да смо данас овде у Главичицама и да смо служили свету архијерејску Литургију и да је било доста причасника, посебно деце.
Кад на нашем сајту видим фотографије из Главичица увек видим како је црква препуна деце и то оставља један јако леп утисак. Значи да у овом крају, Богу хвала, има деце, да има наших православних Срба, кућа, домаћина и православних породица које овде живе и чувају своју традицију, своју веру и своју децу доводе својој цркви.
Чули сте данас из Светог Јеванђеља како је Господ Исус Христос исцелио једну демонизовану девојку, јер га је њена мајка молила. Она је била Хананејка, била је незнабошкиња.
Знамо како је Господ раније говорио да је дошао прво изабраном роду јеврејском, тачније јудејскоме јер су они, преко старозаветних пророка и Мојсија, били припремљени за долазак Месије Христа. Прво је њима требало проповедати. Међутим, кад су се они показали недостојни да чују проповед и реч Христову онда су се и Господ и Апостоли окренули незнабошцима и њима почели да проповедају. Зачудо, они су почели да прихватају те речи. Кајали се, исповедали се, крштавали се и постајали чланови Новозаветне Цркве Христове. То је једно од многих чуда и да кажемо оних ствари тешко разумљивих у Новоме Завету. Како то да неко ко је 2000 година слушао пророке, закон, проповеди, све оно што Стари Завет учи, а да су тако некако били од свега тога удаљени. Не само писмозналци, не само књижевници и фарисеји, него и народ, сви су били охладили у вери. Онда долази Господ Исус Христос и крштава се у Јордану и почиње своју јеванђељску проповед о покајању и о Царству Небеском. Та проповед ће се проширити по читавој васељени, на све 4 стране света и у Цркву Христову ће бити позвани сви народи, не само јеврејски народ који је словио и јесте био изабрани народ, сада се у Цркву сазивају сви народи, сва племена на земљи. Нико нема посебну привилегију да буде члан Цркве, може да буде само кроз покајање и веру у Господа Исуса Христа.
Из ове приче смо могли видети да ова жена Хананејка пред Господом показује скромност, смирење, веру у Њега. Каже му да и пси једу мрвице које падају са трпезе Господара њихових. То је једна крајње смирена изјава пред Господом. На крају, Господ је похваљује и говори: Велика је вера твоја, нека ти буде како си веровала. Много пута се дешавало, дешава се и данас и није чудо да су се јеванђелска чуда већином дешавала обичном народу. Док други људи, који су били учени, они буду сумњичави, почињу рационално да размишљају о свему. Проверавају, испитују, пропитују поготово од Средњег века када је на Западу постао популаран рацонализам и логика, а тако ништа не можемо тумачити и разумети у Јеванђељу. Ако кажемо да је 2 + 2 једнако 4 то је за математику добро, то је за физику добро и сваку егзактну науку. Али веру јеванђелску уопште не можемо на тај начин разумети, него морамо имати чисто срце и просветљен ум да бисмо могли разумети шта уствари говори тај који се обраћа или шта говори Црква вековима.
Тако да, браћо и сестре, ми православни Срби у нашој Епархији зворничко-тузланској треба да се трудимо да останемо на путу на коме смо од времена Немањића и Светога Саве. То је уски пут који води једнога човека али и читав народ у вечни живот. Треба да знате, крај историје, овде на земљи, ће бити управо Судом Божијим. Сви ћемо ићи на суд Божији. Од првог човека Адама до последњег који буде када буде Други долазак Христов. Свако ће положити рачуне пред Богом, за добра дела биће награђен, за зла дела која је учинио биће испитиван, пропитиван, можда и осуђен ако није покајан.
То је есхатолошка реалност јер другачије би свет био бесмислен, читава људска историја би била бесмислена без есхатологије и вечнога живота, али и без правде и Суда Божијег. Колико је људи било у историји који су читаве народе опљачкали, побили, похарали. Нити су се Бога бојали нити људи стидили. Иза њих пустош, зло и плач је остајао. Таквих има и било је, не само у време када су Наполеон или Хитлер хтели Русију да освоје, који су били праобраз самог антихриста, него и ови који данас дејствују такозвана златна милијарда, њихов је програм страшнији од страшних. Ја сам имао прилику да прочитам делове тог програма, они то крију. То је страшно да страшније бити не може. Али Црква Божија је побеђивала увек. Све те римске императоре, Нерона, Диоклецијана али и многе друге кроз историју, победиће и ове данашње. У сваком случају то је перспектива ка којој идемо браћо и сестре.
На крају желим да се захвалим свима који помажу оцу Радету да ова црквена општина заиста функционише као црквена заједница са благољепијем, са богослужењем, молитвена. Деца да долазе, да имамо будућност у овој парохији. Хвала свима који помажу све радове не само овде него и у свакој другој црквеној општини. Хвала вам и нека сте Богом благословени. Да се угледамо на наше свете претке како је говорио наш свети Патријарх Павле, да за њима идемо и тада ћемо ићи путем спасења!
Извор: Епархија зворничко-тузланска
