Свако ко себе узвисује, понизиће се, а који себе унизује, узвисиће се, поука је јеванђељске приче о митару и фарисеју (Лк 18, 10- 14), коју је упутио Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, коју је у Саборном храму служио уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника првог ваљевског протојереја Драгана Јаковљевића и више свештенослужитеља и појање певнице
Приповедајући о обраћању Богу у храму припадника двају различитих друштвених слојева- фарисеја (ученог поштоваоца Мојсијевог закона) и митара, односно цариника, од народа презреног сакупљача пореза, Господ Христос руши наше утврђено схватање живота. Наиме, објаснио је Владика Исихије све што нама изгледа исправно и богоугодно, заправо је промашено јер грех не значи ништа друго него промашај, илити погрешно схватање живота. Јеванђеље о митару и фарисеју надовезује се на прошлонедељно о царинику Закхеју (Лк 19, 1- 10), које сведочи пример покајања грешника. Тема овонедељног је смиреноумље без којег нико не може видети Бога, а ни ближњег као праву вредност и некога достојног љубави. Господ Христос нам говори о двојици људи у храму, од којих један, уверен у своју праведност, благодари Богу на томе што није као неко од грешника, пада у високоумље и са осуђивањем гледа у цариника. Уместо да благодари Господу на даровима и прославља Га, он прославља себе и од Бога очекује признање и похвалу.
Фарисеји су познавали закон и огроман труд улагали у вршење закона. То није лоше. То је одлично, јер сви ти дарови су од Бога и служе да њима прославимо Бога и служимо Богу и ближњем. Међутим, ако их сматрамо својим и себи дајемо заслугу онда су богопротивни. Праведност фарисеја јесте праведност онога који мисли да је бољи од других. Да га то што више слуша реч Божју издваја од других и друге осећа мањим од себе. Дакле, праведност фарисејска има негативно значење и односи се на оног који мисли да више зна, који је застранио у неки самозвани силогизам и ревност, те поучава све редом, примењујући строгост према свима, а према себи има попустљивост- објаснио је ваљевски архијереј профил личности једног од јунака данашњег јеванђеља.
Праведност садукеја (припадника јеврејске секте, савременика фарисеја) јесте оно што данас називамо модернизмом- одустајањем од предања као нечег застарелог. Наводно, као просвећени и цивилизовани, више се поводимо за световним знањем. Једина праведност којој нас учи Господ јесте праведност коју је он показао, истакао је Владика Исихија.
Он (Господ Христос) је у свим врлинама, знањима и осећањима виши од свих и неупоредиво узвишенији, јер иако је Бог, узима на себе људску природу и све оно што та природа, као пала, носи за нас и смирује се до саме смрти. То је праведност хришћанска- да напредујемо у највећој мери у вршењу речи Божје, као што чини фарисеј, али да имамо смирење митара који долази са покајањем. Зна да је грешник и не долази да би се оправдао, да увери друге и Бога да није лош, већ долази свестан свог греха, у скрушености унижава себе пред лицем Божјим- поучио је Владика Исихије о врлини коју је сведочио Спаситељ, а која је красила и грешног цариника. Праведност треба да имамо у себи, али да имамо и смирење покајника, јер управо такво смирење нас приближава Господу Христу, јер води у покајање и преумљење, истакао је он.
На крају одломка, Господ стоји да „овај отиде дому оправдан, а онај не“. У оригиналу грчког текста јеванђеља стоји да „цариник оде више оправдан, него фарисеј“, објаснио је Владика Исихије, јер Господ не одбацује његову праведност и указује да морамо да спојимо праведност са смиреноумљем да бисмо били целовити. Закључујући проповед, Владика Исихије је благословио своју духовну децу, рекавши да у Великој четрдесетници, која нам предстоји и у којој се спремамо за празник Васкрсења Христовог, треба да искористимо дане да бисмо достигли смиреноумље, унизили себе, а узвисили се у Господу.
Више верника, углавном најмлађих, примило је Свету тајну причешћа.
Извор: Епархија ваљевска
