На празник Светог Симеона Мироточивог (у свету, велики жупан Стефан Немања), небеског заштитника капеле у манастиру Боговађа, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је предводио литургијско сабрање у древној светињи, уз саслуживање архијерејских намесника колубарског протојереја- ставрофора Саше Тимотића и тамнавског протојереја Небојше Миливојевића и више свештенослужитеља, као и појање певнице и молитвено учешће сестринства Боговађе.
По благослову Епископа Исихија, беседу и похвално слово родоначелнику светородне лозе Немањића произнео је прота Небојша Миливојевић. Указавши да је Свети Симеон у младости заволео Господа, схватио шта је прави циљ живота и трудио се да у православној вери живи, отац Небојша Миливојевић је рекао да је Свети Симеон, као владар Србије, успео благодаћу Божјом да обједини све тадашње српске земље и буде велики жупан свих српских крајева. Имао је многа страдања од непријатеља, али нажалост и своје рођене браће. Али, све невоље је побеђивао крстом Господњим и помоћу коју му је Бог обилно давао. Зато је бринуо не само о држави, већ и о вери, прогонивши јереси и градећи светиње- Студеницу, Ђурђеве Ступове, Цркву Пресвете Богородице…
Он (Свети Симеон) је дао српском роду нешто далеко више од свих светиња. Дао је да српски род има Светог Саву, најмлађег сина Симеона Немање, којег је даривао Господу Богу. Њих двојица су два стуба на којима наша држава и Црква почивају. Он је утврдио државу, а Свети Сава је учврстио самосталну Српску Цркву да би била као душа у телу. То је Црква у држави. Заиста, за време владавине лозе Немањића, то двоје је било као симфонија, у потпуној сагласности, сарадњи и узајамном помагању- истакао је прота Миливојевић.
Након бројних победа, Свети Симеон је на крају извојевао ону највећу у животу- одрекао се престола, земаљског владања, те кренуо да буде слуга Божји следећи речима јеванђеља:“Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој…“ (Мк 9, 34), на позив свог сина Растка (Светог Саве) дошао на Свету Гору. Заједно су подигли манастир Хиландар, духовни центар српског народа кроз векове. Управо у тој светињи Свети Симеон је предао душу Господу, а Господ га је прославио да из његовог светог тела истиче миро којим су се многи лечили и лече. У Студеници, његов гроб је као неугасиво кандило, које служи нашем народу као пут у нашем времену, које по мало чему личи на време Светог Симеона и Саве.
Он (Свети Симеон) је данас овде са нама. Он се радује нама који смо се овде сабрали, нарочито зато што се трудимо да очувамо своју веру православну. Милошћу Божјом и молитвама Светог Симеона и Светог Саве, вера православна остаће да живи у нашем народу док је света и века- поручио је архијерејски намесник тамнавски протојереј Небојша Миливојевић, узмоливши Господа да нам молитвама Светог Симеона и Саве да снагу да истрајемо на путу правог вероисповедања. Без чврсте вере, закључио је он, нема спасења наших душа.
На крају богослужења, Епископ Исихије је честитао славу сестринству и благословио сабране у древној светињи и једном од најдрагоценијих споменика културе овог краја. Свети Немањићи су утемељили наш народ, један од најстаријих у Европи. Ми смо њихова чада и са благодарношћу их прихватамо као своје учитеље и родоначелнике.
– Сведочанством многих угодника Божјих знамо да су они увек са родом српским и свима који су у братском и пријатељском односу са нама. Њима притичемо за савет, да нас заступају пред Господом и њима се обраћамо кад нам је тешко и кад прослављамо нешто њих се сетимо, јер они су наше заступништво пред Господом и наши руководитељи, који нас надахњују да живимо хришћанским животом. Наша Црква се и зове Светосавска Црква, јер знамо колико је велику улогу имао Свети Сава у оснивању наше Цркве и нашој духовности. Са њима ћемо заједно живети у вечном блаженству испред Господа нашег, Оца, Сина и Светог Духа- поручио је Владика Исихије. Свечаност је заокружена трпезом љубави, коју је сестринство Боговађе припремило за све госте.
Извор: Епархија ваљевска
.jpg)
