Поводом храмовне славе света Три Јерарха, Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански господин Фотије служио је свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овим великим учитељима Цркве у Балатуну код Бијељине.
Старјешина храма протонамјесник Ђорђе Грујић дочекао је свог архијереја у порти храма заблагодаривши му на доласку.
Његовом Преосвештенству су данас саслуживали: протојереј-ставерофор Љубо Богдановић, архијерејски намјесник бијељински; протојереј-ставрофор Драган Јездић, парох у Брчком; протојереј-ставрофор Огњен Вељанчић, парох у Вршцу (Епархија банатска); протојереј Милош Зекановић, архијерејски намјесник зворнички, те протођакон Немања Спасојевић, епархијски ђакон.
У току свете архијерејске Литургије Преосвећени епископ Фотије је рукоположио вјероучитеља Милоша Вељанчића у свештени чин ђакона.
Након свете Литургије, извршен је опход око храма са крстом, крсним колачем, литијама и иконама.
По повратку у храм Владика Фотије је освештао славске дарове, а затим и сломио славски колач са овогодишњим кумом, г. Миодрагом Ђорђићем.
Светој архијерејској литургији је молитвено присуствовао и градоначелник Бијељине г. Љубиша Петровић са сарадницима као и други појединци из друштвеног и политичког живота Бијељине.
Као продужетак молитвеног сабрања уприличена је и трпеза љубави за све присутне вјернике. За трпезом љубави Преосвећни владика Фотије се обратио присутнима ријечима поуке које преносимо у цијелости:
Часни оци, уважени господине куме, господине градоначелниче, уважена господо, браћо и сестре, обичај је да се на нашим трпезама љубави каже нека реч.
Благодарим Богу на данашњем дану, на данашњем дивном празнику Света Три Јерарха, храмовној слави овога лепог храма.
Празник Света Три Јерарха је празник који нам говори о јединству Цркве. Познато је из историје да су се у XI веку у Цариграду, који је тада био један од највећих центара Православља, појавиле три групе људи које су биле везане теолошки за неког од тројице тада познатих јерарха. Како то код људи зна да буде, једни су више поштовали светог Василија Великог због његовог богословља и Литургије коју је написао па су се назвали Василијани. Други су поштовали светог Григорија Богослова, јер је био теолог, химнограф, песник, мистик, аскет, чудотворац, те су се они називали Григоријани и на крају, они који су поштовали светог Јована Златоуста, који је протумачио читаво Свето Писмо Старог и Новог Завета, изванредан беседник и оно што је за њега карактеристично, он је критиковао земаљске власти цареве, владаре. Није се плашио да им каже у лице ако скрећу од закона Божијег и ако чине неправду народу. Штитио је сиротињу, штитио обесправљене.
Једном приликом су се Света Три Јерарха јавила једном благочестивом епископу, евхаитском Јовану и рекли му: Реци Цркви, реци људима, да смо ми једно пред Богом, да нема међу нама ни први, ни други ни трећи, да нема међу нама подела, него смо ми једно. Е, тај пример и празник нам говори о јединству Цркве, да имамо само једну главу Цркве, а то је Господ Исус Христос. Апостоли су били слуге Христове, проповедници Јеванђеља. Онда Свети Оци њихови наследници.
Ми сви често имамо склоност да више будемо привржени једном, можда неком духовнику или неком теологу и сматрамо да само он говори истину и нико други. Јако је битно јединство Цркве које можемо да пренесемо и на јединство са државом, са благочестивим хришћанима без обзира коју функцију или службу имају у држави. То је симфонија која је постојала у Средњем веку у Византији, али је постојала и у средњевековној Немањићкој Србији. Црква и држава су биле као двоглави орао у сагласју, у симфонији. Заједнички су радили добро народу и држави не мешајући се једни другима у послове. Држава је радила државне послове, Црква је радила црквене, али кад је за опште добро народа онда су налазили начине да сарађују. Изнад тог двоглавог орла је круна која символише Бога који је изнад нас. У том смислу овај празник је значајан и за Цркву и за државу.
Ми Срби треба да будемо непрестано у заједништву јер имамо склоност да се делимо и сукобљавамо, да се делимо по партијама и по разним другим основама. Зато је и настала она позната крилатица само слога Србина спасава. Треба је поново враћати и оживљавати. Црква управо на том становишту стоји, покренута празником Света Три Јерарха, али и другим празницима који говоре о потреби заједништва и једниства. То је порука за све.
Још једну ствар би рекао. Са оцем Ђорђем смо разговарали градоначелник, кум и други. Размишљамо да, ако Бог да када се уради парохијски дом иза цркве, да у поткровљу урадимо један вртић, који би сабирао децу из овога краја да буду одмах поред Цркве и поред светиње. Захваљујемо директору ове школе који нам сваке године да ову просторију коју користимо за славу, али то не можемо у недоглед. Морамо гледати да што пре завршимо парохијски дом и ако Бог да и тај вртић, да деца буду ту близу. Када их родитељи ту оставе да буду сигурни да су заштићени, а да одрастају поред светиње. Имамо доста духовног посла али и посла који се тиче градње. Трудимо се да то све завршавамо и да што чешће долазимо овде у Балатун да служимо и да се Богу молимо и да Света Три Јерарха призивамо да нам помажу.
Хвала свима који су помогли и који помажу ову цркву и обнову, градњу парохијског дома и оно све што ћемо ако Бог да радити.
И да не би заборавили, данас смо на Литургији добили новога ђакона, оца Милоша. Он је вероучитељ и ако Бог да од сада ће служити у манастиру Тавни и у Главичицама. Тавна је велика светиња и потребно је да има ђакона. Имамо и младе људе који са нама сада приступају јерархијској служби да носе крст исповедања Православља у нашој Епархији зворничко-тузланској. Ја му честитам, његовој браћи такође честитам, који су свештеници један у милешевској епархији, други у банатској. То је црквена породица, благословена и ако Бог да тако да се и настави.
Живели Бог вас благословио, свако добро даровао и срећан празник.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
