Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у 37. недјељу по Духовима, 18. фебруара, освештао је Цркву Светог Симеона Мироточивог у Доњем Загарачу и у њој са свештенством и вјерним народом одслужио Свету архијерејску литургију.
Обраћајући се сабраном вјерном народу, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је подсјетио да је Божији благослов увијек присутан када се људи окупе око дјела које је на корист цијелом народу, а посебно када се окупе око храма који је Богу посвећен, подигнут у славу Божију и за покој душа предака и за напредак, здравље и духовну корист оних који се у њега окупљају.
“Велики је Божији благослов био на вашим прецима који су се сабрали крајем 19. вијека да подигну ову цркву. Било је мало расправе коме ће црква бити посвећена, а честити благовјерни краљ Никола знао је да је овдје некада била из давнина Црква Светог Симеона Мироточивога и рекао је биће Црква Светог Симеона која је била и раније, само ћете ви подићи нову и већу. И у то вријеме подићи овако диван и за ово мјесто, и тада и данас, велики храм, то је било, као данас подићи саборни храм у некоме граду, од великог значаја за ово мјесто и од великог благослова”, бесједио је Владика Јоаникије.
Изградња овога храма свједочи да су житељи овога краја имали љубави и били богати вјером, честитошћу, добротом и слогом, богати љубављу према Богу и према ближњима. Они су, запазио је Митрополит, добро знали шта раде, хтјели су да млађим покољењима оставе ову светињу, да је чувају и да се у њој освећују:
“И да она њих чува и освећује, да их сабира и подсјећа, да их увијек враћа са погрешних путева, као што се и види. Били су путеви, не само у овом мјесту, него и цијелој Црној Гори, а и шире много, погрешни, гдје су дјеца кренула неким другим стазама супротним оним којим су ходили њихови родитељи и прародитељи. Супротни од стаза Светог Симеона Мироточивога и Светога Саве и Светога Василија Острошкога, па су били одступили од Цркве у огромној већини и запоставили своје цркве”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, подсјетивши да су упркос физичком урушавању цркве и тада биле свете и освећивале оне који су у њих долазали.
Након што их је Бог призвао, мјештани Доњег Загарача су се сабрали око ове светиње и започели њену обнову која је трајала више година, што је било добро, оцијенио је Митрополит:
“Да се сабирајући око овог светога храма научите вјери и да се сјетите својих родитеља и прародитеља, да се сјетите њихових заслуга, да се вратите и Богу и себи и својој души и својим огњиштима и светињама. Потрајало је то и баш је било добро што је трајало, тако сте се, хвала Богу, обнављајући ову цркву, вратили тамо гдје треба да будете.”
Владика је указао на то да су и они који су се одселили, који живе негдје далеко, везани за ову светињу, за гробове својих отаца и за своја стара огњишта, за своје рођаке, кумове, пријатеље те да ова црква све обједињује ма гдје живјели.
“Хвала Богу, као што данас ово сунце грије и свима нам је пријатно, све нас радује његова свјетлост, такав је и овај празник данас обновљења овога светога храма и ова света служба, јер смо се сабрали у славу Божију. Радују се душе ваших предака, оних који су ову свету цркву подизали јер виде да је нијесу узалуд подизали. Радују се својој дјеци, унуцима и далеким потомцима и као што су се они сабирали у овај свети храм и Богу молили, слушали и учествовали у Светој служби, тако сте се и ви данас овдје сабрали на ову Свету службу са истим осјећањем као и они некада.”
По његовим ријечима и обнова је радост, као што је и градња била радост, а са овом данашњом светом службом почињемо да прослављамо Светога Симеона Мироточивога:
“Није он био први владар код Срба, али га скоро сви тако доживљавамо због значаја његовога великога историјског дјела и због његове личности која је одредила којим путем да идемо. До Светог Симеона гледали смо и десно и лијево, хоћемо ли Истоку или Западу. Он се још у 12. вијеку опредјелио за Исток – за ону страну из које сунце изгријава, за православље. И то његово опредјељење је исто тако важно као и опредјељење Светога кнеза Лазара Косовскога, ако не и важније. Из тог његовог опредјељења проистекло је опредјељење и Светога кнеза Лазара Косовскога за Царство небеско.”
Подсјетио је да је Свети Симеон Мироточиви – Стефан Немања, по угледу на свога далекога претка краља Бодина, сабирао и обједињавао српске земље и да је као рашки жупан објединио Рашку и Зету и да је то обједиње било од великога значаја, нарочито што је то учинио човјек таквог ауторитета, свети владар и ктитор, свети учитељ и ратник, свети родитељ. Његова држава је напредовала за следећих скоро 200 година, а трајала је нешто више од 200 година.
“Заправо цијела наша борба за државу послије Косова, била је надахнута Светим Савом и Светим Симеоном Мироточивим, па су и Петровићи, обнављајући Црну Гору и стварајући државу, њу доживљавали као остатак Немањине државе и Душановога царства и са тиме су се поносили. Нигдје не можемо наћи у нашој историји да је неко одступао или ниподаштавао Немањиће и њихово дјело до новијих времана”, рекао је Високопреосвећени Митрополит и појаснио да и они који то чине не знају шта чине и сами себе брукају, а брукају и Црну Гору.
Честитајући обновљење храма, Владика је призвао Божији благослов на све оне који су ову цркву подизали у прошлим временима, када су је градили и у њу се уграђивали, као и на све који су учествовали у њеном обновљењу.
“Нека и на вас сиђе Божији благослов и нека вам дарује крепко здравље, дуг живот и сваку личну и породичну срећу јер оно што сте чинили, видимо да сте чинили са љубављу према Богу, према својој Цркви, према својим прецима, али исто тако и према своме потомству. И нека благослов и молитве Светога Симеона, који стоји пред престолом Божијим и моли се за све нас, јер му је Бог дао ту слободу да нас заступа и да нас обједињује, буду са свима вама”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Заблагодаривши свима на труду и љубави, похваливши свештеника Зорана Јовићевића, Владика је пожелио да се и убудуће у овом обновљеном храму сабирају што чешће и што више радосним поводима, на Свете службе, крштења и вјенчања, као и да своје покојнике испраћају са молитвом из овога светога храма.
Поводом освећења Цркве Светог Симеона Мироточивог у Доњем Загарачу додијељено је више захвалница. Божијом милошћу Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је архипастирском граматом одликовао господина др Велизара Веља Велимировића из Загарача за дјелатну љубав према Српској православној цркви, а нарочито за пожртвовани труд и рад на обнови Цркве Светог Симеона Мироточивог у Доњем Загарачу.
Након евхаристијског сабрања, заједничарење је настављено уз трпезу љубави.
