Преподобни Јован Дамаскин: О Светом Писму
Један и исти је Бог кога проповеда и Стари и Нови завет, који се песмослови и слави у Тројици, јер рекао је Господ: Нисам дошао да укинем закон него да испуним. Јер Он је остварио наше спасење, на шта се односи целокупно Писмо и све свете тајне. И још је рекао: Истражујте Писма… а баш она сведоче о мени. И апостол Павле је рекао: Бог који је из давнине много пута и разним начинима Говорио оцима преко Пророкa, у ове последње дане Говорио је нама преко Сина. Према томе, Духом Светим су говорили закон и пророци и јеванђелисти и апостоли и пастири и учитељи.
Дакле, све је Писмо богонадахнуто и корисно Према томе, врло је добро и души корисно истраживати божанско Писмо. Јер као дрво које је засађено покрај извора воде, тако и душа заливана божанским Писмом буја и доноси зреле плодове, односно веру православну, китећи се увек зеленим лишћем, односно, украшавајући се богоугодним делима; јер свети Списи нас управљају ка врлинским делима и чистом созерцању (духовном посматрању), јер у њима налазимо призивање на сваку врлину као и одвраћање од свакога зла. Ако, дакле, будемо жељни знања, бићемо богати знањем; јер марљивошћу и трудом и благодаћу Божијом која то дарује, све се постиже. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. Покуцајмо, дакле, на врата прекраснога раја божанских Списа, раја миомирисног, преслатког, предивног, који пуни наше уши појањем сваке врсте умствених богоносних птица, који се дотиче нашега срца, те ако је ожалошћено теши га, а ако је разјарено успокојава га и испуњава вечном радошћу, раја који узноси наше мисли на златосјајна и блистава леђа божанске голубице, и њеним пресјајним крилима нас узводи ка јединородном Сину и наследнику градинара умственога винограда, а преко Њега нас Оцу светлости приводи. Али немојмо куцати невољно, него са жељом и усрдно; и немојмо се озлоједити куцајући: јер тако ће нам бити отворено. Ако прочитамо једанпут и двапут, и не разумевамо оно што смо прочитали, не треба да се озловољимо, него истрајмо, разабирајмо, питајмо: Питај оца својега, вели Писмо, и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти, јер није у свакога знање. Црпимо из врела рајскога врта непресушне и пречисте воде које теку у живот вечни, уживајмо у њима, и то ненасито уживајмо: јер оне неисцрпну благодат имају. А ако, пак, и од оних који су изван Цркве можемо задобити нешто корисно, то није забрањено. Будимо вешти мењачи новца сабирајући право и чисто злато, а избегавајући патворено. Примимо, дакле, оне речи које су најбоље, а смешна божанства и стране нам митове бацимо псима: јер ћемо се тим речима оснажити против њих.
А треба знати да су двадесет две књиге Старога завета, сагласно са бројем писмена јеврејскога језика. Јер они имају двадесет два писмена, од којих се пет удвостручују, тако да бива двадесет седам: јер двострука су писмена Хаф, Мем, Нун, Пе и Саде. Због тога се и књиге, по том начину, броје као двадесет две, а има их двадесет седам, јер се пет од тих књига јављају два пута. Наиме, Књига о Рути се сажима с Књигом о судијама, и Јевреји је броје као једну књигу; Прва и Друга књига о Царевима је једна књига; Трећа и Четврта књига о Царевима је једна књига; Прва и Друга књига Дневника је једна књига; Прва и Друга књига Јездрина је једна књига. Тако, дакле, књиге сачињавају четири петокњижја, и преостају још две, тако да су ово књиге које су Каноном обухваћене: пет законских књига: Постање, Излазак, Левитска, Бројеви и Закони поновљени; то је прво петокњижје, или законоположење. Затим друго петокњижје, звано Списи, а од неких звано и Светосписи, a то су ови: Исус Навин, Књига о Судијама заједно са Књигом о Рути, прва и друга Књига о Царевима као једна књига, трећа и четврта Књига о Царевима као једна књига, и две књиге Дневника као једна књига; то је друго петокњижје. Треће петокњижје су књиге у стиховима: Књига о Joвy, Псалтир, Приче Соломонове, Књига проповедникова, од истога Соломона, те Песма над песмама, такође од њега. Четврто петокњижје је пророчко: Дванаест пророка, као једна књига; Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило, као једна књига. Затим књига Јездрина, односно, две књиге спојене у једну, и књига о Јестири. Док Панарет (Ризница сваке врлине) односно Премудрости Соломонове и Премудрости Исусове, које је отац Сирахов изнео на јеврејском, а на грчки превео његов унук Исус, то јест син Сирахов: иако су ове књиге врлинске и добре, не убрајају се у Канон нити су биле положене у ковчег.
А књиге Новога завета су: четири јеванђеља: по Матеју, по Марку, по Луки и по Јовану; Дела апостолска писана од јеванђелисте Луке; седам саборних посланица: једна Јаковљева, две Петрове, три Јованове и једна Јудина; четрнаест посланица Апостола Павла, Откривење јеванђелисте Јована, и Правила светих апостола, писана од стране Климента.
