Сујета као плод болесне умишљености о самом себи плод је гордости свих оних који мисле да су због свога знања, положаја или тобожње духовности нешто битно и важно. Самим тиме они притом заборављају или напросто игноришу дарове Богом им дане а самим тиме и смирење.
Сујетни људи по неписаном правилу су најчешће контрадикторне личности који једно мисле, друго причају а притом вешто правећи сплетке другима иза леђа настоје да дођу до свога болесног циља да буду центар дивљења свих људи.
Сујета и контрадикторност на неки тајанствени начин везане су врпцом сплеткарења.
Контрадикторност је у њима повезана и са лажном љубазношћу која се смеши у јавности док у тајности забада нож у леђа чак и властитом оцу или брату само да би био изнад свих прослављен као незаменљив и једини спасиоц коме равна нема.
Сујетни људи су духовно болесне личности који се најчешће налазе на високим државним или црквеним положајима мада их има у свим друштвеним круговима. Главна карактеристика њихових личности је недостатак смирења, у својој болесној умишљености мисле да све знају и да они за све треба да се питају.
Код сујетних људи морал је наизглед на високом пиједесталу док у тајности свога бића сасвим су супротно од онога што се јавно приказују. И баш су такви јер смирења немају јер сујетом све што је морално у њима уништавају.
Драга браћо и сестре, више мање свако од нас је сујетан а самим тиме и контрадикторан. Стога треба свако од нас да смирењем, тј. смиреним мислима да побеђује у себи са Божијом помоћи сујету и њену мајку гордост а тиме и контрадикторност. А не треба притом никада заборавити ни речи Светих Апостола Јакова и Петра да: "Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат“ (Јак. 4:6; 1 Пет. 5:5).
Архимандрит Евсевије (Меанџија)
