Григорије С. Дебољски: Важност Четрдесетнце
Четрдесетодневни пост пред Пасхом Црква је установила ради достојног покајања и обнављања нашег јединства са Богом, а као подражавање четрдесетодневном посту Спаситеља нашег (Мт 4:1) Који нам је једини образац у делима вере и побожности. Пост се назива Четрдесетницом пошто траје четрдесет дана. Праобразна указивања на овај пост налазимо још у Старом завету – у четрдесетодневном посту Мојсија и Илије (Изл 34:28; Ш Цар 19:8). Упражњавањем Четрдесетнице Православна Црква подражава Христовом посту не само бројем дана него и временом у које пост почиње. Као што се Исус Христос пред ступање на јавну проповед Евангелија, а после свога крштења, удаљио у пустињу где је провео четрдесет дана у посту и молитви, тако и Православна Црква Христова, после празника Господњег Крштења ступа у четрдесетодневно поприште молитве и поста, припремајући се за прослављање свога спасења запечаћеног васкрсењем Христовим. Саветујући хришћанима да чувају Четрдесетницу подражавајући Господу, свети Оци често у својим поукама подсећају на ово подражавање. У Апостолским установама се каже: “После празника Богојављења Господњег предстоји нам четрдесетодневни пост који представља спомен Христовог живота и законодавства”. “Не избегавајте Четрдесетницу – каже св. Игнатије Богоносац, апостолски ученик – она служи да бисмо могли подражавати Христовом животу”. Свети Петар, архиепископ александријски и мученик IV века, одређујући рок покајницима, каже: “Нека се њиховој епитимији дода још четрдесет дана. Толико је дана Господ и Спаситељ наш Исус Христос после Крштења постио и био искушаван од ђавола: исто толико дана дужни су и они да се подвизавају и да посте”. Свети Амвросије Милански пише: “Добро је постити у свако време; али најбоље од свега је проводити са Христом пост свете Четрдесетнице коју је Христос осветио својим постом. Који од хришћана не пости свету Четрдесетницу, тај испољава вероломоство и упорност, нарушавајући својим преједањем Богом дани закон спасења. Јер, ако ти не постиш по примеру Господа, какав си онда хришћанин кад се преједаш у време у које је Он постио; наслађујеш се када је Он гладовао; тешко ти је да постиш ради грехова онда када је Он жеднео ради твога спасења”? “Христос је постио пред кушањем – поучава свети Григорије Богослов – а ми постимо пред Пасхом. Христос је постио четрдесет дана, ништа не окусивши, јер Он је Бог, а ми одређујемо пост сразмерно својој моћи”. Блажени Јероним каже: “Припремамо се за тајну Господњу четрдесестодневним постом; за своје грехе постимо онолико дана колико је Господ постио ради наших безакоња”.
Многи од светих подвижника, подражавајући Господа Исуса Христа који се ради молитве и поста удаљио у пустињу, у данима Четрдесетнице и сами се удаљаваху из својих обитељи такође у пустињу. У старини су се и саме манастирске обитељи претварале у својеврсне пустиње. Наиме, у то време поста манастирска врата су се сасвим затварала за световњаке. Такав је био завет Студитских обитељи и још неких других, како би монаси могли неометано проводити подвиг поста. Манастирска врата су отварана тек у петак шесте седмице, а до тада, дозвољавано је да се капија отвори само у крајњој нужди. Дакле, с обзиром да је установљена у спомен Господа који је постио четрдесет дана, света Четрдесетница се назива и постом Господњим!
