„Читав живот Владике Николаја био је живот страдања, по узору на Спаситеља нашег“, Епископ шабачки Јеротеј.
Према одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ, празновање Светог Николаја Српског уприличено је на Васкршњи уторак, 7. маја 2024. године, с обзиром да се Дан златоустог проповедника ове године поклопио са Великим петком. Највећа молитвена свечаност била је у манастиру Лелић, где се сабрало неколико стотина верника из свих крајева земље, али и региона и дијаспоре. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј, уз саслужење Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, великог броја свешенослужитеља Епархија – шабачке и ваљевске и уз појање Хора свештеника и богослова под управом протојереја Бранка Чолића. О Светом Николају беседио је Владика Јеротеј који је нагласио да је читав живот новопросијавшег светитеља био пут страдања, по узору на Господа Христа, коме је Свети Николај следовао и кога је ватрено волео и исповедао.
На почетку свог празничног слова, Епископ Јеротеј је подсетио сабране вернике да се празник Васкрсења Христовог слави до Томине недеље и стога се Васкршња недеља зове и Светлом седмицом. Посебна је радост што се у овим данима слави Свети Владика Николај који је целим својим бићем жудео за Христом. „Наша Црква је Светог Николаја прозвала златоустим због његовог беседничког дара“, подсетио је беседник, који се посебно осврнуо на мисију Светог Николаја у англосаксонским земљама, где је тамошњем народу сведочио о бројним страдањима српског народа кроз историју. Сваког Србина је доживљавао као своје дете зато га није било срамота да иде и да моли непријатеља за живот своје браће и сестара, као у Првом, тако и у Другом светском рату.
Након Другог светског рата живео је у туђини где је кротко носио свој крст. „Читав његов живот био је живот страдања, по узору на Спаситеља нашег… И крај живота Светог Владике Николаја личио је на Велики петак. И као што је тог Великог петка, када је распет Господ, деловало да је тријумфовало зло, тако се чинило и кад се упокојио Владика Николај, јер није смело да се објави да се дивни светитељ упокојио“, рекао је Епископ Јеротеј, који је потом подвукао да се наш народ пробудио на жртви Светих Николаја и Јустина и зато хиљаде и хиљаде људи долазе да се поклоне њима који су наши истински духовни оци данас. Закључио је да ми немамо ту духовну љубав коју је имао Свети Николај, али имамо живе сведоке васкрслог Христа, међу којима је и свесрпски светитељ. „Поклонимо се нашем Владици и подражавајмо наше претке“.
По окончању Свете Литургије освештани су славски дарови бројних домаћина јер је познато да на празник Светог Николаја у манастиру Лелић увек буде велики број свечара. Затим је празник свима сабранима честитао Епископ ваљевски Исихије који је истакао да је празник Васкрсења догађај над догађајима без нашег учешћа, али нам Господ даје слободу да ли ћемо да васкрсавамо или не. То зависи од тога да ли смо на путу истинске слободе или не. Ваљевски архијереј је и додао да Епархије – шабачка и ваљевска, које су некада биле једна, заједнички прослављају Светог Николаја. Зато се Епископ Исихије посебно захвалио свом брату, Епископу Јеротеју који је предводио славско сабрање у Лелићу. Отац Георгије, игуман манастира, са братијом, припремио је трпезу љубави за све свештенослужитеље и вернике.
Извор: Епархија ваљевска
