У уторак 1. јуна 2021. године, када Црква слави Светог свештеномученика Патрикија, а уочи оданија празника Преполовљења, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у Станову.
Владики Јовану су саслуживали: протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протојереј Сретко Петковић и ђакон Недељко Дикић.
За певницом су певали: протојереј Драгослав Милован, протојереј Горан Ђерковић, и г. Страхиња Савковић.
Чтецирали су: г. Марко Гаљак, г. Урош Петковић и г. Василије Савковић.
После прочитаног Јеванђеља Владика је у беседи између осталог протумачио речи данашњег Јеванђеља: “Заиста заиста Вам кажем, ко одржи реч моју неће видети смрти вавек. Ове речи су страшно збуниле ове Јудеје браћо и сестре, јер они су сматрали, како то да Христос каже: “Неће видети смрти вавек”. А они знају да Авраам праотац и остали пророци који су испуњавали реч Божију, да су помрли. И заиста они су буквално схватили ове речи Христове, а Христос не говори о овој телесној смрти, браћо и сестре, него говори о духовној смрти. И заиста Господ тврди да свако ко одржи Његову реч, и који живи по Његовој речи, неће видети смрти вавек. Значи, смрт јесте присутна, и ми умиремо овде, али ми хришћани верујемо у загробни живот. И ако наша вера није у загробни живот, онда наша вера није права вера. И на крају крајева, шта ми вреди да верујем у Бога, само у овом привременом животу, а ја знам да је Бог вечан, да Бог увек постоји и да ће постојати. А шта ћу са ових сто година, нек сам овде? А шта ћу после? А боголика душа човекова и богочежњивост човекова, она сама по себи жели браћо и сестре, вечност. И зато ми накрају нашег Символа вере кажемо: “чекам васкрсење мртвих и живот будућег века”. Дакле, ове речи символа вере треба да нас подсећају драги моји, да ми јесмо у овоме свету, да ми живимо у овоме свету, да смо послани у овај свет. За шта? Да сведочимо Христа. Да сведочимо Његово Јеванђеље, да сведочимо учење Цркве и учење Светих отаца, да сведочимо браћо и сестре, да је овај живот пролазан, али да овим животом каквим овде живимо, зависиће наш вечни живот. Зашто? Па зато што ми овде сада и сада у овом времену треба да започнемо да живимо за вечност. А она ће се остварити у оно време када Господ каже, браћо и сестре”.
После Литургије Владика је фрескописцу г. Миљану дао смернице шта даље треба да уради приликом фрескосликања. Поделивши благослове и иконице, верни народ и свештенство је испратило свог Првојерарха до следећег сусрета.
Извор: Епархија шумадијска
