Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије богослужио је јутрос у храму Светог Василија Острошког у Кумбору код Херцег Новог, уз саслужење свештенства намјесништава херцегновског и тиватско-которског.
Након читања Јеванђеља бесједио је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски.
Он је рекао да светост не подразумијева безгрешност и да ниједан светитељ који је на земљи поживио није био безгрешан.
“И ако је погријешио, он се покајао и исправио је и чистио је своје срце да би Господ у њега ушао и да би оно сјеме јеванђелско, сјеме Господње изникло у њему и родило великога плода. А ти велики плодови су засјенили оне слабости људске које сви ми носимо. И зато су их и Бог и Црква Божја препознали да буду светитељи Божји и зато су нам и дати да нам буду оријентири у нашем животу”, рекао је отац Обрен Јовановић.
На крају Литургије Митрополит Јоаникије је рекао да сви људи гријеше и падају зато што су људи.
“И ми хришћани подложни смо слабостима. Али, шта нас одликује? Покајање. Треба да се кајемо за своје гријехе, да се боримо са њима, да се ослобађамо својих гријехова да знамо тражити опроштај од свога ближњега. А и онај од кога тражимо опроштај исто је грешан. А и да се не прави много праведан, и он треба да даје опроштај”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Објаснио је да онај који не да опроштај на себе узима дупли гријех и отпада од Божије љубави и Божје милости.
“На такав начин ми треба да утврђујемо нашу заједницу”, објаснио је Владика.
Додао је да сваки човјек, био грешан или мање грешан, вјерујући или невјерујући, има лик Божји у себи.
“Није Бог, али је боголик и има способност да се сједињује с Богом. Да ли он то хоће или неће, да ли он користи тај дар или не користи – то је питање његове слободе. Видите какко је достојанство дао Бог човјеку: није хтио да га, просто, учини својим органом, да од њега учини неку машину или било шта друго што ће само да извршава Његове законе и Његове жеље него је хтио слободног сарадника”, рекао је Митрополит Јоаникије.
Прецизирао је да је Бог хтио љубав.
“И ко год тражи Бога својом слободном вољом, чистога срца, он ће га и наћи. Чисто срце је једино пријемчиво за Божју љубав. Зато треба да се ослободимо од мржње, од злопамћења, од свих лоших навика. То треба да нам је циљ”, поручио је Митрополит црногорско-приморски.
Казао је да то није лако и да су се и светитељи Божји борили са својим манама и уз Божију благодат и милост побјеђивали гријех.
“Ово сам хтио да кажем. само идите путем оних који су овај храм саградили и погријешити нећете. Они су дали све што су могли за изградњу овога светога храма. У та времена кад је овај храм подизат није га било лако направити. То је био велики, огромни подухват”, нагласио је он.
По њему се, нагласио је он, види колико су држали до вјере и колико су били свјесни шта значи храм једноме крају, једноме народу.
“Међу њима сигурно није било премного богаташа, можда њих неколикомало имућнијих, може бити и да је неко зарадио више новца па је дао за храм. Било је таквих људи који нијесу жалили, који су чак и сами подизали цркве, давали све што су зарадили да би оставили свој спомен као ктитори. Али, најчешће су људи сви по мало давали и на такав се начин остваривала заједница. А сви су имали једну мисао – да ће их храм оплеменити”, истакао је Владика Јоаникије.
Били су свјесни, рекао је он, да на такав начин остављају нешто много вредније својим потомцима од земаљскога богатства.
“И ево, овај храм је преживио икомунистичко вријеме. Никада није био напуштен, иако је било много мање народа у том времену у њему. Хвала Богу, ево данас пун храм. Пуни су нам храмови дјеце и омладине, што је нарочито велика радост и што посебно одликује Српску Православну Цркву. Наша Црква се подмладила, слава Богу, милошћу Божјом. И захваљујући нашим прецима који су у нас уложили своју љубав”, казао је Митрополит Јоаникије.
На крају је рекао да данас треба да се сјетимо недавно упокојеног оца Гојка Мрачевића који је овдје дуго година био свештеник.
“Био је пун доброте, никога није осуђивао. Трудио се и живио на неки свој начин, али је увијек свједочио вјеру и доброту. Божји човјек, једноставно речено. Оставио је дивни траг, мада је живио тихо и скромно, поприлично повучено. Био је у много чему тајанствена личност. Међутим, како је отишао скромно и тихо, и са вјером у наручје Божије, он је тим својим последњим чином посвједочио вјеру и све оно добро у животу што је чинио. Некако је све добило ново значење и пуноћу”, казао је Митрополит Јоаникије.
Новом пароху кумборском оцу Обрену Шарићу пожелио је успјешан рад на парохији.
“Да ти Бог да здравља, снаге и полета у овој светој свештеничкој служби да донесеш радост овом народу да у теби у смислу вјеру увијек има и оца и пастира и свој најбољи ослонац”, закључио је Митрополит Јоаникије.
Отац Обрен је заблагодарио Митрополиту Јоаникију и браћи свештеницима на данашњој трпези Господњој.
