Румунско културно наслеђе садржи преко 1.400 цркава брвнара подигнутих пре 1918. године, према извештају PressOne, што потврђује Национални програм историјског културног туризма „Атрактивна Румунија“.
Ове дрвене цркве су скоро равномерно распоређене по целој земљи, иако бројке можда говоре другачије: 650 у Трансилванији, Банату, Кришани и Марамурешу ~500 у Мунтенији, Олтенији и Добруџи 300 у Молдавији
Чини се да је број оваквих цркава у Молдавији мали, али историјска Молдавија садржи и северну Буковину, Бесарабију, Буђак и област Херца. Документација Јона Халипе из раног 20. века, коју је касније наставио епископ Хотина 1920. године, указује на то да је постојало преко 700 цркава брвнара, од којих је 185 испуњавало критеријуме за уношење у списак националног наслеђа Румуније.
Осам од ових цркава налази се на Унесковом списку светског наслеђа од 1999. године. Налазе се у Будешти Јосани, Десешти, Барсани, Поиениле Изеи, Иеуд, Сурдести, Плопису и Рогозу.
Румунске цркве брвнаре чине велику, кохезивну и посебну групу у културном и историјском наслеђу човечанства.
Према извору, до почетка 20. века Румуни су стварали и изражавали се претежно у цивилизацији заснованој на дрвету изузетног богатства, разноликости и префињености, са дрвеним црквама које су достигле свој врхунац изражаја.
То је наслеђе предака за које стручњаци кажу да датира још од времена Дачо-Гетае. Осим језика, овај уметнички и занатски израз у дрвету је још један знак румунског јединства.
Већина б рвнара је подигнута након непријатељског указа против православних хришћана. Парадоксално, непријатељски указ против православних хришћана у Трансилванији довео је до ширег наслеђа дрвених цркава.
Угарски краљ Ладислав IV забранио је 1279. године подизање камених православних цркава широм Краљевине Угарске. Православне камене цркве подизане су у Трансилванији тек после 1918. године.
За наш портал превод са енглеског приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Вasilica.ro
