24.01.2021.

ТВ Храм: Духовник - Проблеми у браку

 

Питање духовнику:

Удана сам против своје воље јер сам уцјењена да ће се та особа убити да не завлачим дечка а нисам га познавала ни тједан дана а осим тога што и је био највећи проблем он је био пуно старији 16 година а он није рекао него на крају кад сам питала и онда је дошло до уцјене тешка срца и душе сам се удала мислила сам дигнути руку на себе, али сам некако прешла али сам несретна. Супруг има испаде бијеса вријеђа ме но ни то није највећи проблем. Имам сина који је оболио од епилепсије како се он разболијевао и ја сам за њим тужна. Због свега имам још једног старијег сина који ме не слуша и уз све то свекра који је опсједнут да ја имам љубавнике нико не смије од мушких дословце да дође у кућу. Сви су моји љубавници. Мени је живот пакао молим вас помозите ми. Шта да радим и како да се молим. Постим све постове и црквено сам се вјенчала. Требало је да будем удана из љубави не на уцјену у томе свему смо страдали ја и мој син он је болестан а ја гледам његове муке. Једна тужна мајка која само жели мрвицу љубави и поштовања.


Одговор духовника: 


рага сестро, видео сам све твоје поруке и више пута сам желео да ти пишем, али све до сад ми је то некако измицало. Ситуација у коју си упала заиста није лака. У таквој ситуацији вероватно ти највећа опасност прети од очајања. Стога ти је неопходно да се неуморно бориш са овим искушењем. Да би твоја борба с овом страшћу била успешна, неопходно је да се придржаваш одређених правила. Пре свега забрани себи да о својој ситуацији мислиш као о нечем заиста тешком. Помисли на муке које су трпели свети мученици, или на страдање Христово. Кад помислиш о том, онда ће ти твоје муке и јади изгледати ништавни у поређењу са страдањима Христовим. Он није ни помислио да коме учини зло, а камо ли да је учинио зло. Ко год му се обратио с молбом за помоћ, Христос му је помогао. Па ипак, доживео је да огромна маса људи виче у глас “Распни га, распни”. Доживео је да му се ругају на крсту, да види своју чисту и добру мајку како неутешно плаче и како остаје сама на овом свету. Помисли и на Мајку Божију и на њене муке и јад у тренутку када њеног сина одводе на погубљење и када види да га сав свет вређа и понижава, а она му никако не може помоћи. Кад покушаш да своје невоље упоредиш с овима, свакако ћеш се постидети што си уопште помишљала да су твоје невоље велике. Тако се вежбај да чешће држиш у свом уму сећање на сва ова страдања и муке праведника, а истовремено се сећај и својих погрешака, па ћеш на тај начин себе чувати од опасне помисли да ти је ситуација тешка и безизлазна.

Старај се да како год себи олакшаш ту ситуацију тако што ћеш учинити све што до тебе стоји да уклониш сваки повод онима који те сумњиче. На пример, ако свекар шаље твог старијег сина да те проверава где си и с ким се виђаш; ти избегавај да било где идеш сама. Не чекај да га свекар пошаље, него га боље ти сама поведи са собом. Или позови и свекра да ти прави друштво. Верујем да те њихове сумње пеку и да ти нису пријатне. Ипак немој сматрати те сумње за нешто чудновато нити за неку велику трагедију. Научи се да с њима живиш без противљења и без претеране жалости. Замисли да свекар болује од неке болести и да је рецимо непокретан, те да си ти дужна да се око њега стараш и да га негујеш. Зар то не би било теже и захтевније од овога што те сад сналази. Схвати његову сумњичавост као неку болест због које је живот с њим помало напоран. Шта да се ради? Бог ти није послао ситуацију у којој би морала да негујеш непокретног болесника. Уместо тога, дао ти је свекра који те сумњичи и вређа. Кажи себи да је оно што те снашло, доста лакше од невоља које би те могле снаћи. Кад тако помислиш видећеш да није тако страшна твоја невоља. Овакав став ће те сачувати од очајања.

Сећај се Христових речи: “Ко претрпи до краја, тај ће се спасти”, или “Трпљењем својим спасавајте душе своје”. Моли се сваког јутра и сваке вечери, па и чешће у току дана да Бог уреди твој живот како је најбоље за тебе. Затим имај поверења у Бога да ће то и учинити. И онда све што те снађе, прихватај као лек који ти шаље Бог. Можда је понекад тај лек горак, али сасвим сигурно те води спасењу душе.

Твоји синови ће ускоро постати пунолетни и зрели људи. Док су били мали, твоја одговорност за њих је била већа, а за узврат имала си право да се директније мешаш у њихов живот и утичеш на њихове одлуке. Како је време пролазило, они су постајали све самосталнији и све си мање у могућности да им се директно мешаш у њихове одлуке. То је нормално и догађа се свим родитељима. Стога се вежбај у својој новој улози, у улози мајке одраслих синова. Више не можеш много тога да предузимаш у име своје деце, не можеш много да утичеш на њихове одлуке. Уместо да им говориш шта они треба да раде, радије у молитви говори Богу шта би ти желела за своје синове. Бог има начина како да их опомене и како да их научи памети, ако они забораве на мајчине поуке. Старај се да се не преоптеретиш бригом и сумњом. Истеруј из себе све брижне помисли и сумње, вером да је Бог близу и да све види и да је готов сваког секунда да прискочи у помоћ и теби и твојој деци. Сећај се Христових речи: “Ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?” и “Не брините се, дакле, за сутра: јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.” Ма колико се бринула, не можеш својом бригом учинити да се млађи син излечи од епилепсије. Онда се немој ни бринути, него препусти бригу о том самом Богу. Ти се само моли да Бог учини што је најбоље за тебе и твоју породицу и веруј да ће Бог тако и учинити. Свети апостол Павле је боловао од исте болести и три пута се молио Богу да га ослободи те болести, а Бог му је одговорио: “доста ти је моја благодат.” Из неког разлога за апостола Павла је било боље да га Бог не ослободи сасвим од ове болести. Сам апостол Павле каже да му се то догодило због многих откривења, како се не би погордио. Не знаш шта ће све до краја бити с твојим сином. Можда ће му једног дана то што болује од епилепсије бити од користи. Кад дакле не можеш знати, онда се немој много ни напрезати да ту ствар потпуно разумеш. Веруј да Бог будно прати све што се догађа с тобом и да неће допустити да на тебе наиђе већа невоља него што можеш да истрпиш.

Кажеш да муж има испаде беса и да те вређа. Настој да проникнеш у дубину разлога због којих га бес обузима. Немој гледати само на површинске поводе за тај бес који могу бити на први поглед сасвим различити и независни једни од других. Ипак, много је вероватније да се испод свих тих разних повода, у дубини његове душе крије један исти разлог због кога се гневи. Кад установиш о чему се ради, настој свим силама да одстраниш тај разлог. Ако га гнев напада увек у једној истој ситуацији кад ти учиниш неку одређену ствар; онда ти је лако да знаш шта ти ваља чинити. У таквим ситуацијама једноставно немој чинити ту ствар која га изводи из такта. Ако се пак догађа да за један исти твој поступак он у неким ситуацијама плане, а у некима не; онда испитај у чему је разлика. Шта је то у чему се једна ситуација разликује од друге. Тако ћеш пронаћи оне дубинске узроке који га доводе до гнева. Кад установиш о чему се ради, старај се да радиш супротно од онога што га љути. На пример, ако установиш да се у одређеној ситуацији увек љути ако ти нешто предложиш на одређену тему, онда немој ништа предлагати на ту тему. Ако га љути што ти нешто одбијеш, онда се радије одлучи да од сад па на даље не само да нећеш одбијати то, него ћеш још и сама тражити то.

Ја наравно не знам твог мужа и само бих могао да нагађам шта је то што би њега могло наљутити. Стога ти не могу дати баш прецизна упутства шта да чиниш. Испитај сама и кад нађеш узрок, чини све што би било супротно том узроку како би смањила број његових испада гнева. Но, многи мушкарци имају у дубини своје душе потребу да буду хероји и јунаци својих жена. Кад ову потребу не могу да остваре, постају веома незадовољни самим собом и својим животом. У том незадовољству често бивају и груби баш према онима и чијим очима би тако силно желели да буду хероји. Можда твој муж види твоју муку и твоје незадовољство вашим браком. Можда се надао да ће успети некако да те усрећи упркос твом противљењу да ступиш у брак. Можда те је зато и уценио. Сада увиђа да ти је упропастио живот и због тога је пун незадовољства које пројављује тако што те вређа. Можда би довољно било да се ти мало разведриш и да му кажеш неку топлу реч, да му кажеш да си срећна што си с њим у браку, и да је он упркос свим својим манама и недостацима ипак херој твог живота. Можда би му то сасвим преокренуло његов живот. Можда би се на тај начин ослободио незадовољства које га чини другачијим човеком од онога какав би он желео да буде. Све је ово наравно само можда. Ипак ти немој губити наду. Отвори очи и добро посматрај. Настој да проникнеш у суштину његовог незадовољства и покушај да му помогнеш да га се ослободи. Ко зна, можда ћеш на тај начин знатно олакшати и себи и њему и учинити да твој живот више не буде пакао него да постане рај. Што пре решиш ову загонетку, пре ће се завршити ова паклена фаза твог живота и више ће ти времена остати да га проведеш у рају.


Извор: Телевизија Храм