Type Here to Get Search Results !

У оквиру “Дана Митрополита Амфилохија” одржана филозофска трибина о његовом животу и дјелу

 

У крипти саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици вечерас је, у склопу манифестације “Дани Митрополита Амфилохија” одржана филозофска трибина о животу и дјелу овог великог савременог јерарха Цркве Христове.


Протојереј-ставрофор проф. др Борис Брајовић подсјетио је у уводном слову на ријечи Митрополита Амфилохија да је велики и чудесни дар од Бога и једина права утјеха да коначни суд о људима и историјским збивањима припада Христу Богу.

“Ово су ријечи Митрополита Амфилохија из једне од његових четрдесет до сада објављених књига. И не можемо да будемо више спокојнији и увјерени у очекивању тога Божјег суда ни за једну личност нашега доба као што је то случај са Митрополитом Амфилохијем. И ма шта рекли, и ноћас и свих ових дана, и свих дана наших живота о њему, нећемо моћи том суду ни додати ни одузети ни атом ни струну, јер ће тај његов духовни легат праведног Божјег суда обасјати и освијетлити пут по којем ми корачамо”, рекао је он.

Додао је да је говор о Митрополиту Амфилохију заправо говор о нама: о нашим животима и борби да не дамо светиње, од којих је највољенија и најомиљенија личност тих светиња био управо Митрополит Амфилохије.

“Вечерас је овдје ријеч о оној најстаријој филозофској причи, и то у личности и дјелу једног богослова – нашег Митрополита. А та питања о филозофским везама хришћана дио су оне дуге херменаутичке традиције од првих вјекова у које се теолошка мисао процјењивала посебно кроз њену блискост и сродност са њој најблискијом филозофијом”, казао је отац Борис Брајовић.

Проф. др Филип Ивановић је говорио о савременом и историјском значењу појма филозофија.

Да бисмо, нагласио је он, идентификовали конкретне филозофсјке идеје или познавање филозофије у дјелима Митрополита Амфилохија, за то би нам вјероватно био потребан један научни скуп.

“Оно што је сасвим сигурно јесте да је за идентификовање филозофије у напријед реченом смислу није ни нужно детаљно анализирати његове списе, већ је довољно сагледати његов живот и однос према животу. Није ли испитивање живота и тајни космоса, Бога и човјека обиљежило животни, академски и архипастирски пут Митрополита Амфилохија? Није ли живот духовника, коме је, како једном сам рече и васељена мала и уска најбољи примјер филозофскога живота, односно цјеложивотне духовне вјежбе”, запитао се професор Ивановић.

Проф. др Богољуб Шијаковић рекао је да се Митрополитова мисао никако не може стрпати у неки схоластицизам било ког типа.

“Он је разбио све препреке и све ограде сваког схоластицизма, када је у питању његова мисао и његов живот. Мисао Митрополита Амфилохија садржи изобиље импулса за философију”, сматра он.

Шијаковић наглашава да је Митрополит Амфилохије дао недвосмислен одговор, јер је и живот и дјело посветио основним двама философским питањима: шта је биће, односно шта постоји и како треба живјети.

“Оно што постоји исконски постоји – то је Бог Света Тројица. А како треба живјети, то слиједи из овог претходног: тако што треба да се уподобимо Христу. И на тај начин онда имамо одговор на питање како треба живјети”, објаснио је Шијаковић.

Кад се суочимо с тако великим дјелом какво је Митрополитово, коме, сматра Шијаковић, може у наше вријеме уз раме да стане још једино и дјело Владике Атанасија Јевтића, онда морамо поставити забрињавајуће питање: Да ли видимо на хоризонту, да ли уопште можемо наслутити да ће се код Срба поново појавити још неко тако велико дјело.

“А они су имали на кога да се наслоне – на Јустина Поповића, на Николаја Велимировића. Па онда, просто, то је позив и онима који ће данас и сјутра мислити теолошки, философски да и они имају на кога да се ослоне”, казао је професор Шијаковић.

Трибини су присуствовали Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, а њен модератор је био протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Сјутра, 29. октобра, у оквиру манифестације “Дани Митрополита Амфилохија”, биће одржано “Књижевно вече” на којем ће говорити: Епископ диселфдорски и њемачки Григорије, др Мило Ломпар, Драган Лакићевић, Будимир Дубак и Милутин Мићовић.

Проф. др о. Борис Брајовић: Стара памет се сва сабрала у философији Митрополита Амфилохија

Проф. др Богољуб Шијаковић: Митрополит је рехабилитовао изворни смисао политике, а то је брига за заједницу

Проф. др Филип Ивановић: Испитивање живота и тајни космоса, Бога и човјека, обиљежило животни, академски и архипастирски пут Митрополита Амфилохија


Извор: Митрополија црногорско-приморска