У галерији Народног музеја Ваљево отворена изложба фотографија фресака манастира Пустиња
Обележавање јубилеја- 400. годишњице живописа манастира Пустиња отпочело је свечаним отварањем изложбе фотографија фресака ове древне светиње, духовног бисера Ваљевске епархије и православних простора уопште. Својим благословом изложбу је у галерији Народног музеја Ваљево отворио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, а међу уваженим гостима били су његов некадашњи сабрат из манастира Ковиљ Епископ зворничко- тузлански Г. Фотије, дипломата и универзитетски професор др Дарко Танасковић, градоначелник Ваљева Лазар Гојковић и многи други.
Песмом „Богородице Дјево“ Дечји црквени хор „Емануил“, под управом Вање Урошевић, отворио је сабрање у част четири века трајања највреднијег и најочуванијег живописа у Северозападној Србији. Симболично, као подсећање на свету дужност да онима који долазе у наслеђе предајемо оно што смо створили и од предака наслеђено сачували. Прослава јединственог јубилеја прилика је да се принесе хвала свим молитвеницима Свете Горе, по узору на чије фреске су сликане оне у манастиру Пустиња, вредним фрескописцима, који су молитвом и даром оставили призоре из живота Господа Христа и светих Божјих људи, али и оним служитељима светосавских олтара који су били наши савременици. Међу њима су: угледни пустињски игуман Антоније Ђурђевић, први архијереј обновљене Ваљевске епархије блажене успомене Владика Милутин, истакнути православни теолог др Атанасије Јевтић, који је у монашки образ пострижен управо у овој светињи, баш као и пола века након њега Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, који Пустињи увек радо долази. Наравно, и високопреподобној игуманији мати Нини и њеним сестрама, које из дана у дан приносе молитве и авраамовски гостољубиво дочекују бројне боготражитеље са свих страна пристигле да се поклоне Светом Јовану Крилатом и свим прелепим пустињским фрескама.
У поздравној речи окупљенима који су дошли да умноже свечарску радост, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије је истакао да је манастир Пустиња бесцени духовни бисер, обгрљен падинама Орловаче и Беле Стене, посебно вредан за монахе, јер пружа могућност тиховања далеко од галаме света. Стога, указао је он, велика је част свима нама данас да овај јубилеј прославимо и ову светињу на чување предамо потомцима.
У години јубилеја живописа манастира Пустиња, као духовни отац свих у богомчуваној Епархији ваљевској, искрено се радујем и благодарим Господу на дару прослављања, молећи Пресвету Богородицу и све свете угоднике чија лица осмишљавају и улепшавају наш молитвени доживљај, да нас из године у годину својим молитвама сабирају на овом светом месту, да ово духовно и културно благо чувамо и унапређујемо и, налик благочестивим нам прецима, предамо долазећим генерацијама. Да подсећамо на корене и осветлимо пут и себи и од нас изниклима, имајући пред собом нашу Пустињу- подсетник и светионик- рекао је Владика Исихије.
Посебно благодарје овом приликом је упућено др Светлани Пејић, историчарки уметности из Београда, која је у сјајну монографију сабрала лепоте пустињских фресака. Из те монографије проистекла је књига, приређивача протојереја Ненада Марковића, коју је Епархија ваљевска издала у част јубилеја. Стручни осврт на уметничку вредност живописа, пружила је изврсним излагањем њена колегиница Наташа Кристић, наставник Ваљевске гимназије. Манастир Пустиња је наш најстарији и најлепши манастир. Преко 370 квадратних метара у њему је прекривено фрескама које имају само један задатак, а то је да нам потврде да је реч Божја писана у Светом писму-истинита, навела је Наташа Кристић.
Црква није ништа друго, до одраз онога што волимо да зовемо „Небески Јерусалим“, приказ како треба живети овде да би се освојио живот за вечност. Фреске, које су настале у времену у коме је било јако важно бранити Србију, представљају посебну врсту раритета. Настале су непосредно након обнављања Пећке Патријаршије и тражиле су своје место у утемељењу српског националног бића. Манастир је након градње и осликавања више пута страдао. У тим временима дошло је до оштећења горњих партија фрескописа, које су делом заштићене у процесима Завода за заштиту споменика културе Србије. Нажалост, велики број фресака и данас захтева нашу велику бригу и љубав како би им се вратио сјај у ком су некад стајале- истакла је Наташа Кристић, изразивши наду да ће се вечерас у свим срцима пробудити жеља за очувањем овог ретког културног и духовног блага и враћања му старог сјаја.
Аутори фотографија фресака су: Милан Марковић, протојереј Ненад Марковић, Зоран Лукић и Срђан Вујовић. Изложба у галерији ваљевског музеја трајаће до 6. новембра 2022. године.
Извор: Епархија ваљевска
