Књижевно-духовна манифестација „Дани Његошеви“, посвећена Петру II Петровићу Његошу, Тајновидцу Ловћенском, почела је вечерас, 11. новембра, благословом и уводним словом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија у Цетињском манастиру, у којем је као митрополит столовао највећи пјесник у српском роду.
Поздрављајућу учеснике дводневне манифестације, након вечерње службе, Митрополит Јоаникија је казао да му је част да каже своје слово на отварању дванаестих по реду “Дана Његошевих”, који углавном започињу у Цетињском манастиру пјесничким бденијем, а онда се настављају у Никшићу, ове године по први пут под покровитељеством Општине Никшић.
Подсјетивши да је тема овогодишњих “Дана Његошевих” смисао борбе у Његошевом дјелу, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је нагласио да Његош не говори само о историјској борби и борби која се одвија у души свакога човјека, него превасходно говори о метаисторијској, метафизичкој борби, предисторијској борби која је започета на небу:
“Борби између свјетлости и таме, између космоса, уређеног свијета и поретка и хаоса и беспоретка, мрака, па онда прелази на борбу између Бога и побуњеног анђела, врховног анђела Сатане. И, наравно, ту је негдје и човјеков пад, јер се по Његошу, Адамов легион претходно ставио на страну Сатане, побунио се против Бога, али је трећега дана одустао и покајао се. Међутим, због тога мора да човјек одслужи своје земаљско сужањство, овдје на земљи, која је препуна противречности. И на души човековој напечатане су и закони благе Божије правде и закони неправде, и она борба која се одвијала на небу која је три дни небо колебала, она се са свим ужасом, како Његош пјева у Лучи, начертала на души човјека.”
Онај ко осмишљава земаљску борбу, борбу против зла у овоме свијету, и ко отвара перспективу те борбе као перспективу спасења човјека и овога свијета, то је, казао је, један монах. Не владар, не владика, иако владика Данило у „Горском вијенцу“ носи ту борбу, али коначни смисао и коначно ободрење за борбу даје један монах, исихаста, слијепи и свети игуман Стефан.
“Тај светачки лик препун искуства, он је упознао овај свијет и његове противречности, како каже, он је овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с гркијем животом, овај свијет је состав паклене неслоге. Он то све зна, али исто тако зна да борба, говори о хришћанској борби, да је страдање крста добродјетељ и у тој борби за правду, истину, за смисао живота, та борба, пролазећи кроз многа искушења, доноси велико искуство прекаљена искушењем душа; (х)рани тјело огњем електризма, а надежда веже душу с небом како луча са сунцем капљицу. Дакле игуман Стефан открива смисао земаљске историјске борбе и онда конкретно охрабрује Црногорце да иду у одлучујућу битку“, бесједио је Владика.
Додао је да он историјску борбу за вјеру, за част, за образ, ставља у контекст Јеванђеља, у контекст спасења рода људског, јер они који су на путу Христовом, на путу крста, они су и на путу васкрсења, воскресења не бива без смрти, они заслужују да се помињу кроз сва времена. Они из овога свијета, из борбе овога свијета, која има и неку поетску потку код Његоша, они прелазе у царство поезије, у Царство вјечног живота.
„Његош је био и остао учитељ. Његов Горски вијенац је, како су стари говорили, права народна Библија. Оно што је у Лучи остало некако доста за многе од нас нерастумачено, он је то све уткао у Горски вијенац. Вјечне истине неба и земље и смисла живота, он је уткао у Горски вијенац и све то саопштио простим народним језиком“, бесједио је Митрополит Јоаникије.
Као најважније је издвојио то што је открио и смисао земаљске, историјске борбе и што је тиме открио заправо и смисао живота овдје на земљи, јер без те борбе, без тог подвига, како ми хришћани кажемо, не може се постићи ни смисао живота.
По његовим ријечима монах, игуман исихаста, није неки молитвеник који се сакрио од овога свијета иако се непрестано моли Богу. Он је тајанствен, има свој скривени тајанствени молитвени живот. Како Његош каже, добра пјесма у овом слијепцу спава, јер он непрестано слави Бога, слави име Божије:
„Али он је способан више од других да упути људе како треба живјети, како се треба борити, јер он има искуство борбе, он је овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с гркијем животом, али све је то утопио у хришћанско искуство, у вјеру, у Божију свјетлост и код њега живот има ту свијетлу димензију и перспективу. Борба је дакле нешто што је прирођено људској природи. Самим рођењем човјек улазећи у хришћанско искуство, откривајући противречности овога живота, али их и савлађујући, он заправо налази пут спасења“, поручио је Владика.
Даље је нагласио да је то уједно и борба за слободу, прије свега за слободу личности, слободу савјести, за слободу сваког појединца, да се ослободи од гријеха, од таме и мрака, а онда, како је казао, борба поприма и колективни смисао и у њој се разрешавају историјске дилеме и историјске противречности.
На крају је пожелио да „Дани Његошеви“, помогну свима нама да слушајући наше мислиоце, пјеснике, мудраце, професоре још боље схватимо Његошево дјело и на такав начин откријемо да је Његош наш савременик.
„Да је он са нама, јер онај ко је превазишао своје вријеме, који је дотакао божанску вјечност, он је постао свевремен, јер није остао негдје у историји иза нас, у прошлости па да се заборавља. Он је, пошто је дотакао Божју вјечност, испред нас и ми треба да идемо за њиме. Он нам осветљава пут борбе и уводи нас у смисао живота.
Честитам организаторима, ове године их има више, на организацији дванаестих по реду Дана Његошевих и желим им пуни успјех у њиховом раду и само нека наставе како су до сада радили па ће свакако овај њихов рад бити плодоносан и на општу корист. Дај Боже“, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије отварајаћу XII „Дане Његошеве“.
У наставку програма у Његошевој свечаној сали Цетињског манастира, стихове у славу Његоша говорили су пјесници: Вишња Косовић, Андрија Радуловић, Зоран Костић, Љубица Рајкић, Радомир Уљаревић, Марина Кусовац, Драган Бојовић, Бећир Вуковић, Сава Радуловић и Катарина Капичић. Казивањем Његошевих стихова, учешће су узели и ученици Цетињске богословије: Милутин Ерцег и Вељко Симовић. Програм је водио Веселин Матовић.
“Дани Његошеви” настављају се сјутра, 12 новембра у 10 часова у ЈУ “Захумље” у Никшићу, округлим столом на тему “Смисао борбе у Његошевом дјелу”, који је, како су најавили организатори, окосница овогодишње манифестације. Учешће су најавили: академици Миро Вуксановић и Синиша Јелушић, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Душко Бабић, др Љубица Рајкић, проф. др Драго Перовић, проф. др Душан Крцуновић, проф. др Предраг Живковић, доц. др Радоје Фемић, мр Вишња Косовић, Будимир Дубак, Радомир Уљаревић, Веселин Матовић и Милутин Мићовић.
XII „Дане Његошеве“ организују Књижевно друштво “Његош”, Српски покрет “Његош” и Јавна установа “Захумље”, а покровитељ је Општина Никшић.
