На данашњи дан у нашој светој, саборној и апостолској Цркви прославља се: Свети Лука чудотворац катански; Свети свештеномученик Садок; Свети Агатон римски; и Свети Корнилије псковски.
* * *
Тропар празника:
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЛАВА ЧУДОТВОРЦА епископа Катанског
Овај угодник Божји Лав беше из области Равенске, син благородних и побожних родитеља. Због чистоте свога живота и разума он по закону прође све степене свештенства, и најпре би економ црквени. А када се епископ катански блажени Савин упокоји, по избору Божјем Лав заузе епископски престо катански, у граду Катани на Сицилији, под вулканском планином Етном. Поставши епископ, свети Лав наложи на себе и дужносне трудове епископског чина: старање о сирочадима, и ништима, и удовицама, и болесницима, које је хранио и одевао од црквене имовине, и болести лечио молитвама својим. И беше он отац милостив деци, и пастир нежан стаду, али страшан као лав вуцима, демонима и њиховим служитељима. Он сазида храм светој мученици Лукији (која се слави 13. децембра), разрушивши претходно један идолопоклонички храм.
У његово време беше у Катани неки мађионичар Илиодор, рођен од хришћанских и чесних родитеља и просвећен светим крштењем. Али се потом одрече Христа тајно, и предаде себе демонима, пошто се научи мађијама од неког Јеврејина. По спољашности је изгледао хришћанин, али је у самој ствари био паганац, служитељ демонима и велики мађионичар, нимало мањи од старог мађионичара Симона, кога свети врховни апостоли Петар и Павле молитвом својом предадоше смрти. Сличан по свему овоме, он је чинио необичне и страшне опсенарије и мађионичка чуда. На суву, на путевима, на трговима, он је тако опсењивао људе да им се чинило да реке теку, и људи обадва пола обнаживали су се усред града као да газе реку. Претварао је камење у злато, али на кратко време. На пијацама је помоћу разних маштарија наносио велике штете трговцима. Мађијама својим он је благородне девојке, ћерке угледних и високог положаја грађана, толико распаљивао похотом и бестидношћу, да су оне напуштале своје куће и родитеље, и јуриле тамо-амо ради блудничења. А када намесник Лукије извести о њему цара Лава и његовог сина Константина, они наредише да га ухвате. Но он се сам предаде онима што су га тражили, седе с њима на лађу у Катани, и тог истог дана стиже лађа у Цариград, прешавши за један сат оно огромно растојање које дели западну страну Сицилије од источне Тракије. Изведен пред цара, он би осуђен на смрт. Али, на цареве очи он се направи невидљив, и поново се обрете у Катани. Но, и по други пут би доведен у Цариград, и осуђен на смрт: да му се глава отсече мачем. Али кад џелат подиже мач изнад његове главе, и замахну снажно, мађионичар постаде невидљив а мач удари по ваздуху. И опет се мађионичар Илиодор обрете у Катани.
Светитељ Христов Лав је често саветовао Илиодора да се окане мађија и покајањем обрати к Богу. Али не могаде црнца начинити белим, и тврд камен претворити у мек восак. И проклетник се не само не поправи, него крену на веће зло: дрзну се да и самог архијереја Божјег исмеје помоћу својих мађија. Јер једнога празника, за време службе Божје коју је служио свети Лав са целокупним свештенством и црква била пуна народа, Илиодор уђе у цркву као тобожњи хришћанин, и стаде кришом правити мађије. И одмах учини те у цркви једни стадоше као мазге копати ногама, други – као стока рикати, трећи – лудо се смејати, четврти – љутити се. Притом се хваљаше мађионичар да може учинити и то, да епископ са целокупним свештенством напусти богослужење и стане скакати и играти као под свирком и музиком. Сазнавши за Илиодорову намеру, светитељ Божји преклони колена пред престолом Божјим и, пошто се усрдно помоли, устаде, изиђе из олтара, приђе к Илиодору, веза га омофором својим за врат, јер мађионичар беше изгубио своју силу, и одведе на тржиште градско. Ту нареди народу на се донесу дрва и наложи велика ватра. И кад се ватра разгори, он стаде посред огња и увуче у њ и Илиодора. И стајаше светитељ усред огња, држћи мађионичара, и не изaђe из огња док бедни мађионичар не изгоре сав. Тала се архијерсј Божји опет врати у цркву, те доврши божанствену службу.
Ово преславно чудо запрепасти све, јер не само што светитељ не би опаљен огњем, док мађионичар изгоре сав, него се огањ не косну ни његовог архијерејског одјејања, пошто га је роса Духа Светога окружавала усред огња. И чу се на све стране за ово чудо. А кад цареви сазнаше за то, дозваше к себи светитеља и дочекаше га с великим почастима. И припавши к светим ногама његовим, молише га да се моли за њих. А кад је улазио у царску палату, носио је жар у одећи својој, и одећа се не опали.
Овај велики угодник Божји сатвори и друга многобројна чудеса: слепима је вид давао, болесне исцељивао, ђаволе из људи изгонио, храм идолски молитвом срушио, и идоле речју разбијао.
Свети Лав се у дубокој старости престави у Господу. У то време дође у град Катану из сиракуске митрополије жена неког сенатора која је боловала од течења крви. Много је година била болесна, али јој лекари нису могли ништа помоћи. Кад она чу за светог Лава, епископа катанског, да он молитвом исцељује људе од болести, дође у Катану. И кад би на капији градској, она чу звоњење звона, којим је објављивана нечија смрт. Она се распита, и сазнаде да се Свети Лав преставио. To je силно ожалости, и она најхитније оде к покојнику. И кад дође тамо, и дотаче се његовог одра, одмах јој престаде течење крви, и она потпуно оздрави. А свето тело његово би сахрањено у цркви свете мученице Лукије, коју је он подигао. И из светих моштију његових потече миомирисно миро, које исцељује од сваке болести, у славу Христа Бога нашег.
* * *
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА САДОКА, ЕПИСКОПА ПЕРСИЈСКОГ и са њим сто двадесет и осам мученика
После мученичке кончине светог Симеона, епископа персијског, на његов престо дође свети Садок. У епархији је имао два града: Салик и Ктисифон. И једне ноћи свети Садок усни страшан сан. И поводом тога сазва сав свој клир, презвитере и ђаконе, који су се скривали из страха од цара, и стаде им причати: Прошле ноћи видех у сну лествицу, чији врх допираше до неба, где стајаше свети епископ Симеон у великој слави; и довикну мени који сам стајао на земљи: Узиђи к мени, Садоче, узиђи, и не бој се! Ја узиђох јуче, а ти узиђи данас! – To видех и чух, и верујем да ће ме ухватити и мучити за Христа. А његове речи: „Ја узиђох јуче, а ти узиђи данас!“ значе да је он пострадао прошле године, и да ћу ја ове године бити мучен и убијен. – И стаде свети Садок поучавати свој клир, говорећи: Браћо моја возљубљена и оци, љубимо Бога и Господа нашег Исуса Христа свом душом и свом мишљу својом, и обучени у оклоп вере, немојмо се бојати никаквог зла! Смрт и покољ могу наићи на нас, немојмо се плашити! Нeгo сваки од нас нека се држи као добар војник Исуса Христа. Јер ако умремо, умрећемо као савршени, ако пак останемо живи, живећемо као праведни. Умримо за Спаситеља нашег! И ако мач бива узрок вечнога живота, онда се не бојмо мача, да бисмо добили живот вечни. Делајмо док је дан, да бисмо се обогатили непролазним благом, и добили част и бесконачну славу у царству небеском, и оставили хришћанском потомству славно име наше. Браћо, молимо Бога нашег, да се моје виђење скоро оствари. Јер ко је духован, с радошћу и жељно и с великом љубављу очекује мученичку смрт за Христа, и не боји се пошто је спреман. А телесноме смртни час је страшан и ужасан. Врлински људи ревносно и храбро сами траже такву смрт, да би ради ње наследили живот вечни. А ленивци и нерадници скривају се чим виде смрт. Који љубе Бога, к Богу одлазе; а који љубе свет, у свету остају. Први се с радошћу и весељем разрешују од тела, а ови други остају у овом животу за муке и уздахе.
Друге године гоњења дође персијски цар Сапор у споменуте градове, Салик и Ктисифон. И би оптужен код њега свети епископ Садок. – Име Садок значи царев пријатељ, јер он заиста љубљаше небеског цара Христа свом душом својом, и свом снагом, будући савршен уздржљивац, пун вере и правде. А угледао се на светог Симеона, чији епископски престо наследи. – Цар Сапор посла војнике, и они ухватише епископа са клиром његовим и многим другим хришћанима и црнорисцима, њих сто двадесет и осам на броју, све их оковаше у гвоздене вериге, па затворише у тамннцу, која беше мрачна, смрдљива и страшна. И пет месеци трпљаху велике невоље и муке. Јер нечестиве слуге безбожнога цара танким конопцима везавши цело тело сваког мученика, стављаху их у тешке кладе, тако да су им кости пуцале и кожа им се рашчињала. И трпљаху силне болове свети. А немилосрдни мучитељи им говораху: Поклоните се сунцу и огњу, и испуните цареву вољу па ћете остати у животу. На то Свети Садок, у име свих одговарајући, рече: Ми смо хришћани, и клањамо се јединоме Богу, Творцу неба и земље; и Њему служимо свом душом и свом снагом својом; а сунцу, које је Он створио, не клањамо се, нити обожавамо огањ, јер их је Бог створио да служе људима. Зато нећемо послушати царску наредбу о томе, и нећемо да будемо отступници од Бога нашег. Нe бојимо се смрти, која нас из овог привременог и сујетног живота преводи у живот вечни. Стога, не одлажите ни за тренутак, него нас одмах поубијајте! Немојте штедети крв нашу која ће се лити пред вашим очима!
Потом опет би речено светима самим царем: Ако наредбу моју не послушате, и не испуните вољу моју, онда је ево дошао страшни час ваше погибије. А светитељи одговорише као једним устима: Нећемо погинути ми за нашег Бога, нити ћемо умрети у Христу Његовом, јер нас Он оживљује блаженим и вечним животом, и даје нам у наслеђе и одмор бесмртно царство. Хајде, предај нас брзо смрти, јер смо свим срцем готови да умремо за Бога нашег, али се сунцу и огњу нећемо поклонити, нити послушати безбожне наредбе царске, које су пуне смрти и погибије.
Видевши чврсту непоколебљивост вере њихове, цар изрече смртну пресуду: да сви буду мачем посечени. А кад светитељи чуше да су осуђени на посечење мачем, сви се радосно припремаху за смрт. И поведоше их изван града. А они путем радосно певаху, говорећи: Суди нам, Боже, и пресуди парбу нашу! Избави нас од језика несвета и од људи неправедних и лажљивих и крвопија, јер си Ти, Боже, нада наша! – А кад стигоше на место погубљења, они отворивши уста своја једнодушно рекоше: Благословен си, Боже, што си нас удостојио благодати ове, и ниси презрео молитве наше, већ си нам дао овај прескупоцени венац мучеништва. Јер Ти знаш, Господе, како га жељно искасмо. И благословен Бог наш, јединородни Син благодати Твоје, који нас је спасао и позвао у живот вечни. Стога нас, Господе, не остави да се злопатимо у овоме свету, него нас доброте твоје ради утврди вавек пред Тобом, и омиј нас у крви нашој од грехова наших, јер си Ти једини свепрослављени Бог, и јединородни твој Син, и пресвети твој Дух, вавек, амин.
Док су се светитељи тако молили, безбожници су им отсецали главе, и слављење Бога не престаде у устима њиховим док и последњи не би посечен. А чесног и славног страдалника епископа Садока одведоше везана у други град, зван Витлапат, и тамо отсекоше чесну и свету главу његову.
Тако сви ови свети и славни мученици скончаше у миру, хвалећи и славећи Господа нашег Исуса Христа, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроза све векове, амин.
Пострадаше ови свети мученици 342. или 344. године.
* * *
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ АГАТОНА папе Римског
Свети отац наш и чудотворац Агатон родио се у Италији 650. године од побожних и богобојажљивих родитеља. Родитељи су се потрудили те га научили целом богонадахнутом Светом Писму. Од тога је блажени Агатон имао велике духовне користи. Тако, када му родитељи преминуше, он покупи целокупно њихово богатство и за један дан га раздаде сиромасима. После тога оде у један манастир и постаде монах. Тамо је служио Богу и дању и ноћу; и мољаше се за сав свет. Он се толико усаврши у врлини, да доби од Господа благодат исцељивања. Но пошто се врлина његова није могла сакрити, он постаде епископ у Риму. За време док је он епископовао у Риму би сазван у Цариграду свети Шести Васељенски Сабор 680. године, против јереси монотелитске, на који сабор посла и свети Агатон своје претставнике. Јарко је светлео у своме епископском звању Св. Агатон и отишао ка Господу.
* * *
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ КОРНИЛИЈА ПСКОВСКОГ
Подвижник Псково-Печерске обитељи, и од 1529. године њен игуман. Много урадио на њеном благоустројству. Обратио у православну веру и крстио многе Лифландске урођенике суседног града Нејхаузена, и подигао им две цркве. Што је каменим зидом оградио свој манастир, он је био убијен по наређењу Ивана Грозног 1570. године. Заједно с њим био убијен и његов ученик, монах Васијан Муромцев, чувен по својој учености и побожности. Њихове свете мошти почивају у Успенској манастирској цркви.
