ПИТАЊЕ: Неки монаси и свештеници скидају камилавке кад се на крају вечерње или изобразитељне, уз Велики пост, пева Достојно; такође на повечерју, и у другим случајевима кад се пева oвa песма. Други то не чине, него је скидају при тој песми само на јутрењи и Литургији. Када, према црквеним прописима, треба скидати камилавку?
ОДГОВОР: У црквенословенском штампаном Типику, у глави 29. „О откровении глав“, читамо: „Нека се зна да на Литургији откривамо главе своје на Входу, и при читању Светог Еванђеља, и на херувимској песми Вел. входа, и на речи Христове (тј. „Примите, јадите…“ и „Пијте од њеја вси…“), и на Достојно јест, и на Отче наш, при појави Светих Тајни, и на Входу на вечерњи“.
Пропис о откривању глава на Литургији налазимо и у рукописном Типику српске рецензије који је припадао Народној библиотеци у Београду, бр. 6, из 1319. г., али с нешто мање детаља: „На Литургији… откривајем же глави на с(све)тем јев(анге)лији и на херувимској пес(ни) и на О(т)че наш на њемже чиним стасии седм а на исплнет се уста наша пен(ија)“. Исти пропис налази се и у рукописном пергаментном Типику манастира Дечана, из 1336-1346 г., као и у једном другом Типику истог манастира, бр. 115, с кpaja XIV в.
На почетку ове примедбе, у оба поменута рукописа, излаже се о стајању за време певања Бог Господ и Алилуја: „Под(о)бајет же вед(е)ти јако на утрењеи Б(ог) Г(оспод) стојеште гл(агољ)ем, такожде на аллилуја, и на литургији на апостоље. Откривајем же глави на с(ве)том јев(ан)г(е)лији, и на херувимској песни, и на О(т)че наш, на њемже творим стасији 7, и на Да исплнет се уста наша пенија“.
Мансветов наводи и грчки рукописни Типик из 1289-1293 г., у коме се о откривању глава говори исто овако, тј. да се „откривају у време Еванђеља, на херувимској песми, на Оче наш, кад чинимо седам стајања“ (пиумен стасии епта), при уздизању Светих Дарова, на Приступите, и при преношењу Часних Дарова са трапезе на проскомидију.
У наведеним нашим и у грчком рукопису примећујемо да се не помиње Мали вход, рецитовање речи „Примите јадите…“ и „Пијте од њеја вси…“, као ни Достојно, а ни Вход на вечерњи. Али се зато у свима њима помиње „седам стајања“ која се чине на Оче наш. Према Мансветову, ту је реч о седам посебних одељака на које се Молитва Господња дели при произношењу, или о седам прозби које она садржи.
Камилавке се још скидају на Литургији Пређеосвећених Дарова, на Малом и Великом входу; ако се чита Еванђеље онда и тада; на Оче наш, на Со страхом Божјим… и на Амин! Да исполњатсја… Поред тога, и на молитви Господе Исусе Христе Боже наш… на литији свеноћног бденија.
Најпотпунији пропис о откривању глава налазимо у Николајевићевом Типику, али ни ту се не говори да би на Достојно требало свагда скидати камилавку кад год се оно узима. Штавише, ту налазимо примедбу која казује баш супротно: „На малом вечерњу, повечерју, полуноћници и часовима (осим ако се на њима чита Св. Еванђеље) не скидају се никад“ камилавке, а то онда значи ни на Достојно. Тек у новије време почело се у неким манастирима с откривањем глава на овом Достојну на повечерју, што је нашло израза у правилу које је саставио игуман Кирил за келију Светог Јована Златоуста у Светог Гори, а превео др Јустин Поповић. Код Николајевића такође нема помена о откривању глава на Величит душа и Достојно на јутрењи, што је код нас свуда уобичајено. Овај поступак налазимо и у Хиландару и у другим манастирима Свете Горе, наиме монаси тада скидају панакамилавке, као што их скидају и на Достојно на Литургији, а у другим приликама на тој песми их не скидају.
Не треба да нас чуди што се на Литургији и на јутрењи скидају камилавке на Достојно, а да се из те чињенице не може извести закључак да их треба скидати и у другим приликама кад се пева ова песма. Аналогију за такву праксу можемо наћи у сличном поступању са читањем молитве Оче наш. Као што видесмо, и у нашим, и у грчком рукопису, као и у црквенословенском и Николајевићевом Типику, такође у Архијерејском чиновнику, стоји сасвим одређено да за време те молитве на Литургији и архијереј открива главу. Но зато што се тада при откривеним главама чита ова молитва, то није разлог да тако бива на ком другом богослужењу при њеном читању, а нема чина на коме се она не би узимала. Јасно је да се аналогно томе може поступати и са песмом Достојно.
Сматрам, дакле, да се из онога што је речено може извести закључак: На Литургији док се пева Достојно… главе треба да су откривене. По обичају тако бива и на Величит душа и Достојно на јутрењи. На другим богослужењима кад се ова песма узима, камилавке се не скидају.
Гласник, јун 1980.
