Чудан је наш данашњи живот. Сањамо о правој љубави и пријатељству, али не чинимо ништа како бисмо ова дивна осећања пустили у своје срце.
Својим егоизмом, похлепом и лажљивошћу закључали смо га бравом кроз чију кључаоницу усрдно покушава да се пробије све светло и добро које је Господ уткао у нас. Како да вратимо права пријатељска осећања међу браћу и сестре? Како да нађемо друга који је у стању да саосећа с истим стварима као ми, у којег можемо имати поверења, своје друго „Ја“?
У принципу, и пријатељство и љубав су дар Божији. По чему се они разликују?... Вероватно ни по чему. Зато што је Господ обраћајући се ученицима, говорио: „Вољени моји...“, „Пријатељи...“ За Њега су љубав и пријатељство сила. Зато пријатељство не може без љубави, а љубав не може без пријатељства. И ако кажемо да се неки људи воле то значи да треба да се друже. А ако се друже, не могу да се не воле.
Пријатељство је пре свега поверење у човека и ако га нема међу људима, не може бити ни пријатељства. Пријатељство је отвореност, искреност. У црквенословенском преводу су речи „пријатељи“ и „искрени“ синоними. Онај ко се искрено односи према другом, ко не показује дволичност у односима, може се назвати пријатељем. Пријатељство претпоставља самопожртвованост. Господ је рекао на Тајној Вечери: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15: 13). Самим тим је Христос рекао нешто и о Себи, о ономе што намерава да учини — да пострада за нас. Он све људе сматра Својим пријатељима и заповедио нам је: ...да љубите једни друге, као што Ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати: да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн. 13: 34, 35). Зато једни према другима треба да се односимо онако као што се Бог односи према нама. А највише испољавање љубави јесте да положимо своју душу за оне које волимо, за своје пријатеље.
Свети оци кажу да кад бисмо искрено, заиста желели да се поправимо, кад бисмо од свег срца хтели да се извинимо ономе кога смо хотимице или нехотице увредили, живот на земљи би истог часа постао рајски.
Сестринство манастира Свете Јелисавете у Минску