Преподобни Јован Дамаскин: О земљи и ономе што је из ње
Земља је један од четири елемента тварне природе; она је сува и хладна, тешка и непокретна, и Бог ју је првога дана стварања превео из небића у биће: јер У почетку, вели, створи Бог небо и земљу а њено упориште и основу нико од људи не може исказати. Јер једни кажу да је основана и утврђена на водама, као што вели божански Давид: Утврдио је земљу на водама? други, опет, да је основана на ваздуху. Неко каже: Обесио је Бог земљу ни на чем. А богоглагољиви Давид, опет, у име Створитеља, каже: Ја, вели, утврђујем ступове њезине, називајући ступовима ону силу која је одржава. А речи: на морима основа је откривају да је свуда око Земље разливена водена стихија. Ако, дакле, прихватимо да је Земља основана на себи самој, или пак на ваздуху или на водама, или ако не дамо да је основана на било чему, не треба да се удаљавамо од благочестивог поимања, већ треба да исповедамо да се све одржава и опстаје силом Творца.
У почетку је дакле, као што каже божанско Писмо, земља била прекривена водама, и била је безоблична, односно неуређена. Али заповешћу Божијом постала су спремишта водена, и тада су се појавиле горе, попримајући божанском заповешћу своје украсе, украсивши се сваковрсним биљем и растињем, у које је божанска заповест уткала могућност да се множе, хране и да производе семе, односно да рађају исту врсту. Дала је земља из себе, по наредби Божијој, и свакојаке врсте животиња, гмизаваца, немани и зверова. Све је то створено да човеку благовремено буде од користи: неке су, наиме, човеку за храну, као јелени, овце, газеле и њима сличне животиње; неке су, опет, за служење човеку, као камиле, волови, коњи, магарци и слично; неке су, пак, ради човекове забаве, као мајмуни, те неке од птица, као сврака или папагаји и слично. Тако и када су у питању растиње и биљке: неке су плодоносне и јестиве, а неке су мирисне и цветнице, које су нам дате ради нашег задовољства, као што су руже и њима слично биље, док су неке за исцељивање наших болести. Јер нема ни једне животиње ни биљке у коју Створитељ није сместио некакву, за човекове потребе корисну, енергију. Јер Бог који све ствари познаје пре њиховог постања, знајући да ће човек својом вољом преступити Његове заповести и да ће се предати пропадивости, саздао је све да му благовремено буде од користи, и оно што је на копну, и што је у земљи и што је у водама.
Међутим, пре човековог преступања, све му је било под руком, јер Бог га је учинио господарем свега што је на земљи и што је у води. А змија је била блиска човеку и приближила му се више од осталих животиња, забављајући га својим угодним покретима. Отуда је злоначалник ђаво преко ње прародитељима изнео најзлочестивији предлог. А земља је, такође, сама од себе доносила плодове ради потребе животиња које су му биле потчињене, и није било ни кише на земљи нити невремена. После преступа, међутим, човек ће се придружити стоци бесловесној и изједначити се са њом, устројивши се тако да у њему бесловесна жеља загосподари над словесним умом, јер је постао непокоран Господњој заповести; а твар, која му је била потчињена. побуниће се против њега који је од стране Творца постављен за њеног господара, и тако му је било одређено да у зноју обрађује земљу из које је узет.
Звери нам, међутим, ни сада нису бескорисне, јер нас застрашују и приводе ка познању и призивању Бога који нас је створио. Тако је, после преступа, и трње изникло из земље, по одлуци Господњој, након чега се трње спрегнуло са угодношћу руже, доводећи нас тако сећању на преступ, због кога је земља осуђена да нам рађа трње и бодље.
А да је то тако треба да поверујемо због тога што реч Господња, која је рекла: Рађајте се и множите се, и напуните земљу све њих и до дан данас одржава.
Једни говоре да је Земља у облику лопте, а други да је у облику конуса. А много је мања од неба, као нека тачка која виси посред неба. Али и она ће проћи и промениће се. Но блажен је онај који наследи земљу кротких људи, јер будућа земља, која ће примити на себе светитеље, бесмртна је. Ко би, дакле, могао достојно изразити дивљење због безграничне и несхвативе премудрости Створитељеве? Или, ко би могао долично изрећи благодарност Даваоцу таквих добара?
