Архијереји Грчке православне цркве састали су се данас у ванредно заседање, а једина тачка дневног реда је намера државе да легализује геј бракове и усвајање деце од стране геј парова.
Свети синод је крајем прошле године издао саопштење у којем изражава црквено учење о браку и сексуалности и осуђује журбе ка легализацији хомосексуалних веза. Саопштењем се огласила и Свештена општина Свете Горе, као и многобројни архијереји појединачно.
Прошле недеље, предстојатељ Грчке цркве, атински архиепископ Јероним позвао је на референдум по том питању. Портпарол владе Павлос Маринакис је одговорио да, пошто држава поштује Цркву, референдума неће бити.
На данашњој ванредној седници саслушане су изјаве и извештаји више архијереја, након чега је уследила жива дискусија, током које је сачињено ново саопштење.
У саопштењу архијереји износе библијско и светоотачко богословље о људском роду, као мушкарцу и жени, о Тајни брака и смислу очинства и материнства. Архијереји такође пишу да, иако је улога државе да доноси законе, то не значи да Црква нема право да говори.
Предложени закон о геј браковима и усвајању деце „укида биоетичке норме” и представља озбиљну претњу за децу која ће се наћи у тој збрци, наводе архијереји.
Штавише, Црква одбацује грађански брак било које врсте, било стрејт или хомосексуални, настављају они.
Архијереји су такође одлучили да упуте писмо са својим гледиштем посланицима грчког Парламента и да се њихово гледиште прочита у свим црквама у недељу, 4. фебруара.
Пуна изјава архијереја гласи:
1. Црквено богословље о браку проистиче из Светог Писма, учења Отаца Цркве и чина Тајне брака, што се јасно огледа у савршавању ове свете Тајне.
Сврха хришћанског брака је изградња доброг друштва и породице, рађање деце као плода љубави двоје супружника у Христу и њихове повезаности са црквеним животом.
По питању односа мушкарац-жена и деца Црква истиче да:
а) двојност полова и њихова комплементарност нису друштвени изуми, већ су од Бога (...и створи Бог човека по лику своме, мушко и женско створи их. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се..., Пост. 1,27-28).
б) светост заједнице мушкарца и жене указује на однос Христа и Цркве (...ко воли своју жену, самога себе воли... Ова тајна је велика, али ја говорим о Христу и о Цркви, Еф. 5,28.31).
в) хришћански брак није само договор за живот, већ је Света Тајна, преко које се пружа благодат Божја заједници мушкарца и жене у циљу њиховог заједничког хода ка обожењу – а ово благословено путовање тиче се свих парова са децом или без деце.
г) отац и мајка су неизоставни елементи живота детета и одрасле особе (Поштуј оца свога и матер своју, Изл. 20, 12).
2. Јасно је да држава прописује, али овај параметар Цркву не лишава слободе говора, нити изузима Цркву од обавезе обавештавања верних, нити држава може да диктира шта је грех. Црква не доноси законе и није одговорна за законе. Међутим, ако прећути, сноси велику одговорност и негира саму себе.
3. Од 2015. године, споразум о кохабитацији пружа истополним паровима сва права и могућности склапања брака, са главним изузетком - да не могу имати децу усвојењем или путем сурогат материнства.
Слоган „једнакост у браку“ има за циљ само једно, стицање деце од стране „истополних парова“.
4. Најављено је да ће „истополном браку” и „истополном родитељству” бити дозвољено усвајање деце и (на разне начине) стицање сурогат материнством.
Иницијатори законског предлога и његове присталице подстичу укидање очинства и материнства и њихово претварање у неутрално родитељство, нестанак улога двају полова у породици, док сексуалном избору одраслих хомосексуалаца дају предност над интересима будуће деце.
На основу закона, хомосексуални самохрани родитељи ће свом детету моћи да наметну свог партнера као „оца 2“ или „мајку 2“.
5. Ова законодавна иницијатива осуђује будућу децу да одрастају без оца и мајке у окружењу збрке родитељских улога.
Самохрана породица је другачији случај. Овде је у питању одсуство једног родитеља, али не и збрка родитељских улога.
Напротив, хомосексуална кохабитација проузрокује и једно и друго. Поред тога, ова деца често неће имати прилику да упознају свог другог биолошког родитеља.
У хетеросексуалној вези та деца неће искусити ни присуство супротног пола (другачијег од њихових „истополних родитеља“).
Деца са очевима 1 и 2 или мајкама 1 и 2 (или више) биће жртве неприродног механизма родитељства.
6. Објављено је да ће: а) „истополним паровима“ бити дозвољено заједничко усвајање и усвојење од стране „истополног супружника“ родитеља (ово ће важити и за садашњу децу из сурогат материнства), б) сурогат материнство за „истополни пар“ неће бити дозвољено у Грчкој, али ће бити признато ако се оно легализује у другој земљи.
Ови прописи ће бити подстицаји за експлоатацију угрожених жена.
Ако се он примени, то је закон пун контрадикција и начина да се заобиђу његове забране (преко трудноћа у иностранству) и Грчка ће вероватно бити осуђена од стране Европског суда за људска права за дискриминацију, тако да ће земља бити принуђена да сурогат материнство законски донесе у своју територију.
7. Предлог закона не само да укида биоетичке норме, хришћанске вредности и грчку породичну традицију, већ и поништава права будуће деце и улоге полова као елемената друштвене кохезије – а то се тиче свих, чак и ако не прихватају хришћанску етику.
Питање без одговора је на крају: шта је прави разлог за ову одлуку која потпуно и коренито мења установу брака и статус родитеља и зашто се тако упорно промовише?
8. Грчка црква признаје само Свету Тајну хришћанског брака и одбацује грађански брак без обзира на пол.
У овом случају, она се противи грађанском браку „истополних парова“ из додатног разлога што неизбежно води „истополном родитељству“ путем усвајања или сурогат материнства.
Ово законодавство је у супротности и са хришћанском антропологијом и дужношћу друштва да обезбеди напредовање и правилно васпитање деце, али и са правима деце на очинско и мајчинско присуство и старање.
Из свих ових разлога, и са осећајем пастирске одговорности и љубави, наша Света Црква се категорички противи предложеном законском предлогу.
9. Свети архијерејски синод (Сабор) је одлучио: а) да сачини релевантно писмо са својим ставовима и упути је часним члановима грчког Парламента, б) да свој став саопшти у светим црквама у недељу 4. фебруара 2024. године и да сачини посланицу коју би упутила „Народу“ преко светих цркава и свога веб-сајта, в) да овласти сваког митрополита да, у оквиру своје епархије и у складу са својим разборитим пастирским расуђивањем, и даље пружа неопходна обавештења по питању предстојећег доношења закона и установе породице као такве.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
