Његова светост патријарх српски Порфирије присуствовао је данас крсној слави Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија - Часне вериге Светог апостола Петра, и том приликом поручио да је вјера, као основ живота, најважнија особина сваког човјека и оно што му је најпотребније.
"Вера је оно изван чега не постојимо. Без ње све оно што јесмо, што имамо, што говоримо, што мислимо, што чинимо је празна љуштура", истакао је патријарх Порфирије.
Његова светост је нагласио да је вјера потребна сваком појединцу, као и заједници.
"Потребна је свима - комшији, рођаку, школама, колективима у којима живимо и радимо, друштву, држави. Држава може имати снажну економију, истинску безбедност, савршено устројен систем функционисања, али ако нема вере у Христа - која је основ живота и заједнице цркве, онда је све то само празна љуштура", указао је патријарх Порфирије.
Онда, навео је патријарх Порфирије, постоји сав тај систем, све те спољашности, али не постоји онај коме је све то намијењено.
"Без вере, ми, наш народ, ја, нико од нас није оно што јесте и не би био оно што јесте ако не постоји вера у Христа, вера која је основ живота. Бог нас никад не оставља.
Када бисмо и хтели да се ослањамо само на себе не би било добро, а уз Бога и веру, вернији смо и срећнији", истакао је патријарх Порфирије, који је честитао славу епископу Фотију.
Раније јутрос служена је света архијерејска Литургија у Саборној цркви у Бијељини.
Епископ Фотије је пригодном бесједом поздравио вјерни народ, који је позвао да поносно кажемо да смо Срби и да смо православни. Тога не треба да се стидимо и плашимо, али и са друге стране да покушамо да живимо живот достојан тих имена. То обавезује да и другима покажемо како треба живети и како се живи у Христу Господу.
Ваша Преосвештенства, часни оци, господине градоначелниче, уважена господо, браћо и сестре. Данас смо служили свету Литургију поводом дивног празника, избављења светог апостола Петра из Јерусалимске тамнице или како се тај празник у нашем народу назива – Часне вериге светог апостола Петра.
Чули сте данас из читања Апостола како је свети апостол Петар био у тамници, као и многи други апостоли тога времена, прогоњени. Забрањивано им је да проповедају о Христу, Његовом Јеванђељу и спасењу у Христу. Тако се и свети апостол Петар нашао у тамници. Покушали су да спрече његову мисију и његову проповед. Међутим, Бог је послао свога анђела који га је ослободио окова и извео на чудесан начин из тамнице и одвево га поново међу хришћане, тј вратио га Цркви у Јерусалиму. То је описано у Делима апостолским која говоре о најранијој историји Цркве Христове. Данас празнујемо тај библијски, новозаветни догађај. Он нас подсећа да ништа земаљско не може да буде препрека на путу јеванђеља Христовог. Бог је намерио да свети апостол Петар иде и проповеда широм Палестине, Сирије и преко Мале Азије да дође до Европе и Рима. Нико није могао да стане на пут томе. Тако и многи други апостоли који су на ишли на четири стране света да проповедају Јеванђеље.
Тако је овај велики апостол, који је био толико чудесан и као ученик Христов много везан за Њега, био назван Стена јер је био постојан у вери и љубави. Али, десило се у време страдања Христовог, када је Господ већ био пред Голготом, да се трипут одрекао Христа. То знамо кад читамо Страдална јеванђеља. То су борбе, али је свети апостол Петар показао да је човек. Изашао је напоље и плакао је горко. Тада се сетио да му је Господ рекао: Док петао не запева, трипут ћеш ме се одрећи. Петар је горко плакао због тога. Али, кроз трипут поновљено питање: Петре, волиш ли ме? Господ га је вратио у достојанство апостола. Петра је био жив човек, ватра, али такви људи знају да учине и нешто због чега могу и треба да се кају, као и ми сви. Поред тога он је био толико велики пред Богом да је само његова сенка, тамо где је пролазио, исцељивала болесне људе. Толико благодат и светост су имали свети апостоли, поготово Првоврховни.
Подсетићемо се кратко и на житије светог апостола Петра. Он је 67.године отишао да проповеда у Риму. Тамо је његов ученик, апостол Марко, написао Свето јеванђеље о његовој проповеди а по његовом благослову, за римске незнабошце који ће постати хришћани. Ту је убрзо пострадао у време богоборног Нерона бивајући обрнуто распет. То је сам тражио јер је сматрао да није достојан да буде распет како је био распет Господ Христос.
Велики апостол и учитељ Цркве. Велики је био међу апостолима, али ми чувамо православно предање о њему. Немамо Западно предање да је апостол Петар имао власт над другим апостолима. Нигде то не пише у јеванђељу или посланицама. Власт над светим апостолима је имао само Господ Исус Христос, што смо данас чули у дијалогу између апостола Петра и Јована. Господ распоређује и управља, благосиља куће којим апостол иде и каква ће бити његова мисија. То је учење које је на Западу настало у новије време и они сада погрешним путем воде светог апостола Петра. Воде га куда не жели. Они су га одвели тамо да буде великан, скоро император, да буде у рангу са најмоћнијим људима овога света. Апостоли нису то били, апостоли су биле смирене слуге Христове. Крст носили, јеванђеље проповедали. У крајњој скромности и смирењу живели, али су велика дела чинили благодаћу Христовом и благодаћу Духа Светога. Дакле, то морамо да имамо на уму. Ми поштујемо светог апостола Петра Првоврховног, свакако. Називамо га корифеј, као и Павла. Али са друге стране, унутра православног предања и учења и то треба нагласити.
Желим да честитам свима онима који данас прослављају крсну славу. То је зимски празник свети апостола Петра и Павла. Захваљујемо нашим владикама који су данас дошли: Герасиму горњокарловачком, који је увек ту кад год га позивамо. Он је из ових крајева прати и добро зна стање. Моли се Богу да се очувамо да не буде и овде код нас као што је било некада у Крајини и на другим местима страдање. Владика Јеротеј је, као што знате, однедавно владика у Шапцу. Води једну древну епархију са великим предањем. Имаће вероватно великог посла тамо да то све води путем обнове духовне на неке најсветлије дане. Ја му желим сваки благослов Божији, да се угледа на велике јерархе који су ту били. Синовац владике Николаја Велимировића је водио Шабачку епархију, Симеон Станковић и многи други учени људи су тамо столовали и владика Јеротеј има на кога да се тамо угледа.
Желим такође и вама браћо и сестре који сте дошли да се захвалим, посебно нашем градоначелнику са којим увек имамо добру сарадњу а посебно овде око Саборне цркве, а и на другим местима. Хоћемо да градимо, овде у близини, цркву Светог Саве. То ће бити украс овога града јер смо добили дозволу од Манастира Хиландара да она буде, колико је могуће, копија манастирске цркве. Значи, то ће бити јединствена црква на овим просторима. То нас посебно обавезује.
Да се чувамо и да чувамо своју веру и да се учимо од светих апостола и светих отаца Православљу. Да поносно кажемо да смо Срби и да смо православни. Тога не треба да се стидимо и плашимо, али и са друге стране да покушамо да живимо живот достојан тих имена. То обавезује да и другима покажемо како треба живети и како се живи у Христу Господу. Живели и Бог вас благословио.
Након Свете архијерејске литургије коју је служио са епископима горњокарловачким Герасимом и шабачким Јеротејем, владика Фотије је освештао славске дарове.
Поред епископâ у светом сабрању су учествовали и архимандрит Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички; протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић, архијерејски намјесник дервентски; протођакони Немања Спасојевић, Лазар Илић и Немања Ристић.
Крсној слави епископа Фотија молитвено су присуствовали и господа епископи осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије као и умировљени епископи Василије и Константин.
Након литургије владика Фотије уприличио је свечани ручак за монаштво, свештенство, друштвене и политичке представнике Семберије, Мајевице, Посавине и даље.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
