Васкрснуће Богородице Хвостанске
У сазвежђу светињица
Хвосно је Храмовна Гора
А Студеница Хвостанска
Узвишенија но Соломонов храм
У његовим зидинама кедровина
и драги камен
У њеним тесани облутак
и цветнице хвоста
Њега палише и рушише Вавилонци
Она пострада од Османлија
Он страдаше само два пута
Њој страдања није доста
Над њиме још плачу зидине
Њених се ретко ко сећа
Ал‘ није, није, његова светост
од њене већа
Не знате каква је лепота кад вам је
цела Метохија ореол плача
Неко ће рећи: судба је његова
од времена јача
Над њиме сазда се туђински молчаник
А не зна, од њених се кострета
обукла сва Хвосна
и орнаментима украсио амам
Од његових темеља зидаће се Откровење
Од њених туцаник и оближњи атари
Он чека месију
Њен месија с мачем чека
Од њене ће прашине засјати Сион
Спустиће облак херувими, и доћи ће Он
Тад знаће рушитељи чији храм је виши
Јер гледаће како сазвежђе на Земљу силази
С Њиме ће и васкрснута Богородица Хвостанска
Царици јужној опет рећи:
,,Овде је неко од Соломона већи!“
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
