Преподобни Јован Дамаскин: Због чега је Бог створио оне за које је унапред знао да ће сагрешити и да се неће покајати
Бог, по својој доброти, преводи из небића у биће све оно што је постало, и унапред зна све што се има догодити. А да није требало да постану, не би имали ни зли да постану, нити би Бог имао предзнање о њима. Јер знање je у вези са свим оним што постоји, а предзнање са свим оним што се има догодити; превасходно је, дакле, биће, а затим добро или зло биће. Међутим, ако је требало да, добротом Божијом, буду створени, а њихов постанак да буде ометен тиме што ће по властитом произвољењу бити зли, онда би зло надвладало доброту Божију. Према томе, све што ствара, Бог ствара добрим, а свако бива добар или зао по властитом произвољењу. Иако је, дакле, Господ рекао: Боље би му било да се није родио тај човек, није то говорио корећи властиту творевину, него зло које је приопштено творевини, по њеном властитом произвољењу и несмотрености. Јер несмотреношћу властите воље човек је учинио Саздатељеву добродетељ бескорисном за себе; као када би неко, примивши од цара богатство и власт, злостављао свога доброчинитеља, те га овај, савладавши га како му доликује, казни, видећи да овај до конца остаје при свом злоделу.
