Издавачка кућа МГИМО Министарства иностраних послова Русије објавила је научну монографију Василија Александровича Шчипкова, директора Руске стручне школе, ванредног професора при Катедри за међународно новинарство МГИМО, доктора философије, помоћника ректора руског Православни универзитет светог Јована Богослова, „Генеалогија секуларног дискурса“.
Монографија излаже философске и богословске путеве настанка историјског секуларног дискурса, односно секуларног начина мишљења, секуларне културе, секуларног типа друштва и државе. Рецензенти дела су водећи руски философи који проучавају питања секуларности: професор Одељења за философију „А.Ф. Шишкина“ В. С. Глагољев, шеф Катедре за политичку теорију МГИМО Министарства иностраних послова Русије Т. А. Алексејева, шеф Катедре за историју руске философије Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“ М. А. Маслин, професор Свецрквених постдипломских и докторских студија светих Кирила и Методија В. Н. Катасонов.
Писац монографије истиче да је питање природе секуларности посебно дошло у срж интересовања последњих деценија, када је постало очигледно да верски чиниоци и даље имају велику тежину у свету, а да се истовремено повећава неповерење у тврдњу секуларног језик да је универзалан. Истовремено, верске групе често изражавају незадовољство својством посредничких функција секуларних принципа, који убрзано губе неутралан карактер и добијају обележја идеологије и пристрасности. При томе, присталице културе секуларне модерне (класичног либерализма) такође почињу сумњати у својство објашњавајућих и предиктивних способности секуларног језика. Ова ситуација тера присталице супротстављених ставова да истражују секуларни дискурс културе: шта је, када и како је настала, које облике и принципе добија у процесу историјског развоја на Западу и у Русији, шта значи „постсекуларност“ и какве изгледе има. Управо на ова питања књига даје одговоре.
Међутим, секуларну мисао аутор књиге истиче као облик искривљеног хришћанства: оно у својој суштини не излази ван граница хришћанског богословља, већ га динамички искривљује. Облици ових изобличења попримају различите облике у историји – од ранохришћанских јереси до каснијих философских концепција.
Књига садржи више 750 страница, а састоји се од 51 поглавља и резимеа. Аутор монографије Василиј Шчипков доследно говори о пријему секуларне проблематике у савременим друштвеним наукама, о слабашним покушајима западних друштвених и богословских наука да разумеју њен извор, о интуитивној перцепцији секуларизма као духовног проблема од стране руске религиозно-филозофске мисли.
Затим, у три дела, оцртава се генеалогија секуларног дискурса у периодима ранохришћанских богословских спорова, схоластике, Реформације и Новог доба, кризе савременог погледа на свет, као и у разним периодима руске историје. Књига доследно развија богословску и философско-културну панораму овог процеса у историјској ретроспективи – од Рођења Христовог до данас, при чему приказује логику развоја западне културе. истичући њене суштинске разлике од културе православне Русије.
Према аутору, садашња фаза секуларног дискурса, окарактерисана као постсекуларна, изложена је као стање секуларне културе у којој секуларни дискурс открива сопствене богословске основе и тиме отвара раније затворене истраживачке путеве за откривање унутрашњег устројства овог дискурса.
Анализа коју је обавио Василије Шчипков омогућава нам да моделирамо даљи вектор развоја савремених културних процеса, гледајући ван граница постмодерне философије.
Научна монографија је намењена стручњацима из области богословља, философије културе, политичке философије, као и свима које занима феномен секуларности.
За наш портал превод са руског приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Рatriarchia.ru
