Type Here to Get Search Results !

Један век „Гласника“ Епархије темишварске (1.12.1921- 1.12.2021)


Данас, 1. децембра 2021. године, навршава се 100 година откако је у Темишвару из штампе изашао први број „Гласника“ - листа Епархије темишварске, саопштио је у име уредништва „Гласника“ игуман Јустин (Стојановић), а пренела на фејсбук страници Епархија темишварска.


Те године када се „родио“ Гласник, ко је од његових креатора и читалаца могао и помислити какав дуги и буран век стоји пред њиме!?

Свет је тек био изашао из Првог светског рата, догодиле су се велике промене на карти света, Европе посебно, хришћанство је стајало на прагу ере борбеног атеизма, а иницијатори „Гласника“, свакако по Божијем промислу, покренули су часопис који је за својих, сада 100 година сведочења вере Христове, био понекада и једини глас којим се оглашавало српско православље у Румунији.

И поред разних концепција у уређењу „Гласника“, које су некада биле слободно креиране, а некада је та слобода сужавана факторима изван Цркве, овај часопис се трудио да очува и утврди веру у Српском народу у Румунији, којима је и пре свега намењен.

Срби у Румунији су одувек волели штиво које је старије читаоце подсећало, а млађе и учило, о светосавском православљу, о славној и трагичној српској историји, увек везаној и за историју Цркве. Осим тога, доста је писано и о актуелном животу Српске Православне Цркве, а ту нарочито са нагласком на живот у Епархији темишварској, као једној од најстаријих у српској Патријаршији.


Српски свештеници у Румунији, који су углавном и били аутори чланака и студија, најбоље су знали шта треба душама њихових читалаца, па су тако и писали. Ти чланци су сами за себе, врло често, били и књижевни огледи па и узори, мада књижевни карактер није био сам циљ њиховог писања.

Свештеници као уредници „Гласника“, били су та апологетска снага која је умела да брани и чува православно хришћанство, посебно када је у једном историјском периоду хришћанство било угрожено од веома грубих и рушилачки настројених атеистичких насртаја.

У току свог постојања, часопис је услед разних околности и (не)прилика, мењао своју концепцију, наслове, садржај публикованих вести, број страна као и динамику излажења (излазио је једанпут, двапут, трипут месечно, после више месеци, једном годишње). Излазио је у Темишвару у периодима: 1921-1932, 1934-1940, 1946. Последњи број (1/1946) је изашао у августу 1946. године. Следећи часопис (ондашњег Викаријата) и својеврсни наследник је био Билтен српског православног викаријата у Темишвару, скромни периодик који је излазио од 1972-1988. године.

Под новим околностима 1990. године, периодик је везао своје постојање за некадашње епархијско гласило, када је почео да излази као „Гласник - Црквени часопис“, под којим именом је публикован по један број за 1990. и 1991. годину. Под именом „Гласник - црквени часопис“ православне српске Епархије темишварске излазе вишеброји за период 1992-1998. године 2000, 1999/2000-2002. и 2001/2002-2002. године, када је у називу дошло и до мале промене редоследа речи, те од броја за 2002. годину излази под називом „Гласник-црквени часопис српске православне Епархије темишварске“, што је случај и данас. Од 2004. године излази по један број годишње. У току 2016. године часопис је званично добио и регистрацију у Националној Библиотеци Румуније (ISSN 2537-303X, ISSN-L 2537- 303X). Већина бројева часописа се поред штампаних издања може прочитати на интернету у електронској варијанти.

Последњи број часописа који је претходних дана изашао из штампе, носи и ознаку годишта LX (60 година редовног излажења). Штампан је у А5 формату. На 305 страна је заступљено више текстова различите садржине, приказаних у поглављима: Из ризнице богословља, Из свештено-пастирске праксе, Трагом прошлости, Књижевност – уметност - култура, Из живота епархије, Канонске посете, пријеми и служења Епископа Лукијана у 2020. години и Наши покојници. Као додатак је дат шематизам - адресар парохија и манастира Епархије темишварске.

У сплету позитивних и негативних сила, видљивих и невидљивих, тешко је данас наћи прави пут, али зато православни Срби у Румунији имају искусног „Гласника“, који их позива и води бого-човечанским путем, као јединим путем спасења, поручио је игуман Јустин, а пренела Епархија темишварска.

На почетку 11. деценије излажења „Гласника“ Епархије темишварске, молимо Господа да свима прегаоцима подари мудрости и снаге да и надаље усрдно раде ово дело Божије, а да читаоци у њему увек нађу корисну храну за своју душу.

Бројеви Гласника за године 1921-1940 и 1946, могу се видети на интернет страници Дигиталне Библиотеке Матице српске преко линка: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/index/pubid:3927/id:0/searchPublishedSince:1921

Бројеви Гласника за године: 1990, 1991, 2000, 2011, 2012, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018 и 2019, могу се видети на интернет страници Дигиталне Библиотеке Срба у Румунији преко линка: http://www.dbsr.ro/cats/02-casopisi-lat.html

Бројеви Гласника за године 2013-2020, могу се видети на интернет страници Calameo преко линка: https://en.calameo.com/accounts/2995882.


Извор: Радио Слово љубве