.png)
Поводом ктиторске славе - празника Светих царских мученика Романових, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, у пету недјељу по Духовима, на празник Светог Андреја Критског, Светог свештеномученика Саве Горњокарловачког и Светих царских мученика Романових, 17. јула 2022. године, служена је света архијерејска Литургија.
Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење више свештенослужитеља и уз молитвено учешће бројних вјерника.
Литургијском проповједи обратио се Преосвећени владика Методије, бесједећи на причу из светог Јеванђеља, која говори о двојици бјесомучних људи, које је Исус срео у земљи гергесинској. Били су опаки, нико није смио од њих да прође тим крајем, себе су повређивали, ланце у којима су били спутани кидали су.
„Самим доласком Христовим на земљу гадаринску, каже јеванђелист, легион демона који је обитавао у двојици несрећних људи, рекли су: Шта хоћеш од нас Исусе Сине Божји, зар си дошао прије времена да нас мучиш? Овдје се десила невјероватна ситуација да ученици, који су ишли уз Исуса и гледали Његова чуда нису са сигурношћу знали, заправо, ко је Он, а демонске силе и легиони Га јасно исповједају, препознају у Исусу Сина Божјег и говоре: Зар си дошао прије времена?“, казао је Преосвећени Епископ, додавши да су легиони знали за предстојећи коначни суд Божји од легиона отпалих анђела, са Луцифером на челу отпале демонске војске.
Они, наводи Владика, потврђују да знају за коначни суд тако што кажу да је дошао прије времена.
„Траже, пошто знају шта им слиједи кад дође сила Божја и кад приђу близу самом Богу, да не би отишли у безнађе, да не би били отјерани, моле макар да уђу у крдо свиња. Тим минимумом изјашњавања Христос само једну ријеч каже, и тиме показује свемогућство своје и власт над свим видљивим и невидљивим тварима и силама, дакле, само једном ријечју: Идите. И они оду, као што смо чули у јеванђељу, крдо свиња се сурва у бездан, пропадну све и потопе се. Свињари који су ту били отрче у град у којем су боравили и разгласе свима шта се десило, да су се два бјесомучника исцијелила и како сасвим мирни, спокојни, нормални, сједе обучени поред Исуса и слушају проповјед Његову“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Људи из тог краја, додао је Владика, дођоше да се увјере у то што су им свједочили, и кад су видјели ону двојицу како мирно сједе исцјељени, они су се, каже јеванђелист, веома уплашили и замолили Исуса да оде од њих.
„Ипак, прије тог суда коначног над злом, прије њега је требао да се деси суд над добром, то јесте да овај свијет суди Христу тако што ће Га распети на крсту; свима који следују за Христом, који иду Његовим путем рекао је да ће исто проћи и пострадати као што је Он пострадао, јер нијесу од овог свијета. Тако исто и данас, прослављамо и сјећамо се царствених мученика, цара Николаја, царице Александре и дјеце њихове, који су пострадали на данашњи дан од безбожничке руке побијени. Они су ктитори овог светог храма и они су, иако су били цареви, ми се тога данас сјећамо и сјећамо се свједочанстава наших предака“, казао је Епископ Методије, подсјетивши да су они, поред осталог, финансирали рад Богословије, која је била на Цетињу, школовали младиће из Црне Горе, који су у Русији учили школе и унапређивали свој народ и земљу.
„Ништа заузврат не тражећи, они су, чак, ушли у један рат који је значио њихов крај, крај њихове династије у Првом свјетском рату, тако што су помагали наш народ који је тих година највише страдао. То могу да ураде само они људи, да буду толико човјекољубиви, који су на првом мјесту и прије свега богољубиви, јер хуманизам који проповједа овај свијет никад до краја не може бити истински човјекољубив ако у свом центру и корјену нема богољубље, односно христољубље, ако Христос није у темељу тог хуманизма. Ово њихово помагање је забадава било, ми се сјећамо тих ктитора који су били дарежљиви према нашем народу и овом простору“.
„Молимо се њима да нас заступају пред престолом небеским, наш народ и овај простор да се умири, успокоји, да се сретне са Христом и са самим собом“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије.
На крају свете службе Божје, Владика је преломио славски колач и освештао жито.
Одслужио је помен свим ктиторима, епископима, свештенослужитељима и добротворима Саборног храма у Никшићу. У молитвама су поменути и страдалници из рода српског, који су своје животе положили за крст часни и слободу златну.
