На празник Светог Стефана Деспота српског, Владика Димитрије началствовао је светом архијерејском Литургијом у Храму Светог Стефана на Ублима, гдје је данас прослављена храмовна слава. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-херцеговачке и приморске.
Бесједећи по Јеванђељу, Владика је нагласио да је ријеч Јеванђеља човјеку дата као свјетиљка која свијетли у тами, да би човјек пришао Живом Богу, отворио своје срце и сјединио се с Њим. Прочитана јевађељска ријеч говори човјеку да буде незлобив као дијете, да не осуђује друге, да буде простодушан и да има вјеру према Богу као што дијете има у своје родитеље. Дијете се никада не разочара у своје родитеље, увијек им стреми, увијек жели да доживи добро и вјерује да ће доживјети добро, поузда се у њих више него у самог себе. Човјек треба да буде такав, незлобив, широкогруд, да лако опрашта и да буде све оно што му дође у мисли када види мало дијете. Подсјећајући на ријечи Владике Атанасија, Владика је појаснио да је страх Божији најсличнији томе кад човјек држи малу бебу у рукама, видивши колика је то светиња живота пред њим, колико је то Божије давање и јединствена тајна. Појашњавајући ријечи о саблазни, Владика је поучио да оне не упућују човјека да науди себи, већ да се тако бори против гријеха, против својих слабости, да је спреман да живот да, и да му буде важније да не сагријеши и да не увриједи ближње, него да сачува неку људску привилегију. Човјек је позван на велико смирење, јер је немогуће бити „и мудар као змија, и незлобив као голуб” ако човјек нема смирења. Говорећи о Светом Стефану, сину Кнеза Лазара, Владика је нагласио да је Деспот могао бити и велики пјесник, осјећајан, а и велики јунак јер је унио у себе свјетлост Јеванђеља. Био је највећи јунак међу јунацима свог времена, мудар владар, а истовремено монахољубив, Богољубив, волио је Цркву Божију, био је смирен, честит и чист као дјевојка, зато је за навијек остало његово Слово љубве.
По Отпусту, Владика Димитрије честитао је храмовну славу и пожелио срећну славу дјеци и васпитачима црквеног вртића ”Света Евгенија”, пожеливши да постану прави људи Божији.
