Одлуком свог Помесног и Архијерејског сабора Финска православна црква (аутономна Црква под окриљем Цариградске патријаршије) наставиће да прославља Васкрс према западној пасхалији.
Финска црква је једина православна Црква на свету која датира Васкрс према западној пасхалији — пракса која потиче из 1923. године. Остатале помесне православне Цркве, било да користе јулијански или грегоријански календар за фиксне датуме, надаље датирају Пасху (а самим тим и Велики пост, Вазнесење и Педесетницу) према источној пасхалији.
Помесни сабор, који чине архијереји, свештенички и лаички представници, отворен је у понедељак у манастиру Нови Валаамо у Хајнавесију, у Јужној Савонији, а окончан је у четвртак 30.11.2023. Током шесте пленарне седнице делегати су размотрили и одбацили иницијативу да се са остатком православног света почне прослављање Васкрса са 31 против и 4 (1 уздржан) гласова, преноси Финска православна црква.
Архијереји су се такође сабрали на Архијерејском сабору 28. новембра, током којег су одобрили изјаву о датуму светковања Васкрса:
Број 23. Црквеносаборска иницијатива за заједничку православну Васкрса
Финска православна црква се држи одређивања датума Пасхе према одредбама Никејског сабора 325. године, али следи и препоруку васељенског патријарха Мелетија IV да се придржава астрономски тачних прорачуна. Према одредби Никејског сабора 325. године, Васкрс се празнује прве недеље после пуног месеца после пролећне равнодневице, али увек после јеврејске Пасхе. Датум пролећне равнодневице тада је дефинисан као 21. март.
Од Првог васељенског сабора није сачуван ниједан канон везан за датум Пасхе; сачувани канони се односе на дисциплинска питања, као што је канон да Пасху не треба прослављати истог дана када је јеврејска Пасха. Једини канон везан за богослужбено усгтројство забрањује клечање недељом и за време Педесетнице.
Васељенски патријарх Мелетије IV је у званичном листу Цариградске патријаршије Еклисиастики Алитхиа 9. јуна 1923. године навео следеће: Уклањање разлике између верског и грађанског календара је апсолутно неопходно, и практично не постоји канонска препрека против исправљања црквеног календара према астрономским резултатима. Према Мелетију, одређивање пахалног пуног месеца било би засновано на астрономским прорачунима, увек узимајући у обзир научна достигнућа.
Такозвани Мелетијев календар, као што је напред описано, одобрен је за употребу у нашој помесној Цркви на ванредном Црквеном сабору 1923. године, а такође га је потврдила влада 31. августа 1923. (Меморандум Министарства просвете од 31. августа 1923. бр. 1164). Црквени сабор је такође одлучивао о догматским питањима у одсуству Архијерејског сабора.
Архијерејски сабор је почео с радом тек 1953. године. Питање прослављања Васкрса по природи свог садржаја припада нашем Архијерејском сабору, јер се пре свега тиче примене одлуке Никејског сабора на услове помесне Цркве у Финској. Архијерејски сабор једногласно констатује да ће, с обзиром на јединство наше помесне Цркве и водећи рачуна о устаљеном предању, Финска православна црква наставити да користи грегоријански календар (хоће рећи, западну пасхалију,- прим.прев.).
Погледајте чланак “The Date of Orthodox Easter in Finland and Estonia” (Датум православног Васкрса у Финској и Естонији) у православном хришћанству некада и сада за више информација о томе зашто Финска црква користи западну пасхалију (треба имати на уму да се Естонска црква под Цариградом вратила на источну пасхалију од објављивања овог члана 2023.г.).
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
