Заветно слово блажене мати Ксеније
У зимско повечерје улицама Петрограда
Још трагови филцаних чизама не бледе
Твоја се сенка надвила над жаруљом
Пред њоме и Сунце на колена пада
Кад с иконе сиђеш у светски метеж
Све се од тог присуства у пој вазнесе
тишина душом звони ко Каруљом
Све док стари капут не прође чемпресе
Без ветра се пред Светом клањају
Кандила што химнично преда њ' плешу
Наша ће срца благодат да сањају
Како се по њима мироточно разлива
У зимско повечерје под прозором сваким
тихо застанеш да молитвом бдиш
Па наставиш из града, још тише, гором
Да служиш Господу и метанија чиниш
Кад с фреске коракнеш у собу моју
Страхове крепиш и грехове блажиш
Милујеш косу и блажено упитујеш
,,Што ме ноћас, мила, сузама тражиш“
О, да су ми само крила голубиња
Да се, мати, винем врх свих висина
Можда тада видим где су ми греси
И шта мучи мисли и душу мог сина
Јуродива милоснице, утеху ми ткаш
Блаженим концима плетеш бројанице
Крепошћу, Свјата, пољубиш ми чело
,,Не стрепи више од непознанице“
У зимско повечерје улицама Петрограда
Кад црвени капут за чемпресе мине
У келији што само гробницом се зове
Блажена у саркофагу изнова почине
Над њеним ореолом светле заветно
Речи што верујуће у молитви зброје
,,Ко је мене знао, да помене душу моју
ради спасења душе своје“
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
