Прва година - тридесет трећи час

Тема часа: Црквено Предање и народна предања

Одлазећи на богослужења и учествујући у црквеном животу можемо да приметимо низ обичаја који се у хришћанском животу спроводе а који се веома разликују од места до места, од једне помесне цркве до друге. Ти обичаји, или се држе на различите начине, или их чак уопште и нема. Са правом се питамо зашто је то тако? 

Одговор лежи у разликовању Светог Предања од народног предања. Свето Предање се односи на темељне истине вере и оне су вечне, увек исте и непроменљиве у свим временима и на свим местима. Међутим, начин на који ћемо те истине преточити у реалан, свакодневни живот, може бити различит. Спољашњи израз који дајемо тим вечним истинама  биће прилагођен времену и месту на коме живимо наш хришћански живот и управо због тога може бити променљив.

Када говоримо о променљивости добро је да се запитамо: да ли онда свако од нас може по слободној вољи и неком личном осећају и нахођењу да уводи своје обичаје и начине практиковања вере? Јасно је да би такав однос убрзо довео до многих произвољности које би врло лако изгубиле контакт са основним истинама вере. Не смемо дозволити да нас занесе спољашња лепота неке форме. Увек се треба запитати: шта је суштина онога што чинимо, да ли је у складу са основним истинама вере, да ли ме приближава Христу или не?

Сав наш хришћански живот се уствари одвија у једном суптилном ходу по врло уском путу. Лако је са тог пута скренути и залутати ако човек допусти да му споредне ствари скрену пажњу. Али, ако пред собом непрекидно имамо Самога Господа Христа, Распетог и Васкрслог, ако је Он наш Путеводитељ, тада ћемо неповређени стићи до одредишта. На овом путу никада нисмо сами. Дух Свети, Утешитељ и Дух Истине, Дух Цркве је гарант да ако следујемо Светом Предању тада смо на добром путу. Најконкретније то значи следеће: када год се налазимо у било којој врсти недоумице отићи ћемо код свог парохијског свештеника , разговарати са њим и прихватити благослов.

У нашем народу постоји мноштво обичаја као што: су прослављање Крсне славе, налагање бадњака за Божић, чесница као обавезни део Божићне трпезе, коринђање, лазарице, фарбање јаја за Васкрс, плетење венчића за Педесетницу итд. Међу њима се по заступљености и важности издвајају два: прослављање Крсне славе и налагање бадњака за празник Рођења Христовог. То су обичаји који постоје само у српском народу али су дубоко хришћански утемељени.

О разлогу и начину прослављања Крсне славе можемо се упознати у следећем прилогу Православног буквара.

Након одгледаног прилога лако је одговорити на следећа питања:

1. Због чега Срби прослављају Крсну славу?

2. Шта за породицу значи њихов светитељ кога прослављају?

3. Шта је потребно припремити за прослављање славе?

Вероучитељ и катихета Бранислав Илић