Type Here to Get Search Results !

Епископ Јован: Велики је благослов мајке која нас је родила, а можемо мислити какав је благослов Мајке која је све родила

У четвртак, 14. октобра 2021. године, када наша Црква молитвено прославља празник Покрова Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Вреоцима код Лазаревца поводом славе овога храма.


Звучни запис беседе


Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимадрит Доситеј Хиландарац, протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, протојереј-ставрофор Мирко Тешић, протојереј-ставрофор Александар Новаковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Никола Урошевић, док су литургију својим појањем улепшали Србски православни појци.

Након прочитаног Јеванђелског зачала Епископ је својом беседом поучио сав окупљени народ овог места и у својој беседи рекао:

“У име Оца и Сина и Светога духа, помаже вам Бог браћо и сестре, сабрао нас је данас Дух Свети и молитве Пресвете Богородице у овај храм и на овај дан Њеног празника коме је овај храм и посвећен и сабрали смо се да служимо Свету службу Божју да приносимо дарове које нам је Бог дао, да их узвратимо Њему да би Он послаоДуха Светога на ове предложене дарове јер Дух свети претвара хлеб и вино у истинито Тело и истиниту Крв. Ето видите шта нам даје света Литургија. Даје нам целог Христа и зато се и причешђујемо, ради вечног живота и опроштаја грехова. Ми када се причешћујемо са најмањом капљицом и најмањом честцом узимамо у себе целога Христа. Заиста имамо разлога да будемо радосни када смо на Литургији и када учествујемо у њој. Има ли веће радости него Бога примити у себе. Баш у вези са овим поменућу дивну мисао преподобног Јустина Ћелијског који каже “не могу да замислим тужног човека тамо где постоји Литургија”. Овде смо се дакле сабрали да служимо службу Божју. Ову службу служимо Светима, Богородици, Христу али они нама служе колико и ми њима. Зато данас да замолимо Богородицу да и данас као што то чини увек, рашири свој Свети омофор да би нас њиме покрила и заштитила од искушења, болести, страдања али и да нас благослови мајчиним благословом. Велики је благослов мајке која нас је родила, а можемо мислити какав је благослов Мајке која је све родила. Велики је дакле Њен благослов и Она га стално шаље. Ако ми желимо и трудимо се да тај благослов имамо, онда ће нам га и послати. Благослов је дар, благослов је благо које не пролази, благо вечно. Зато и када узимамо благослов од свештеника, треба да знамо да нам он даје дар Божији. Тога треба да буду сви свесни, како народ тако и свештеници. Када свештеник даје благослов треба да то учини са молитвом, а не у пролазу. Али, да бисмо добили Њен благослов, потребно је да се потрудимо и угледамо на Богородицу али и на све Свете, да бисмо и ми заслужили благослов како Њен тако и Христов. Сам је Господ Исус рекао мајци својој “Све што заиштеш од мене, учинићу”, а мајка највише моли за своју децу. Када се моли наша мајка за своју децу како ли се Богородица моли за цео род. Потребно је да литургијски живимо како бисмо осетили благослов Мајке Божије. Све ово ћемо добити ако се потрудимо да у свему будемо онакви какве Бог очекује. Зато нас је управо Бог и створио и послао у овај свет у овако тешко и озбиљно време. Време је категорија коју је Бог створио. Морамо имати на уму да човек који не служи Богу, он ремети хармонију целокупног поретка. Сваки пут када у себи осетимо неки немир, када не знамо шта нам је морамо имати на уму да је то због поремећног односа са Богом. Када ово кажем, не треба имати на уму да Бог од нас очекује нешто много, Он од нас очекује да испуњавамо вољу Његову. Онај који живи по вољи Божјој, своју вољу је потиснуо. Воља људска је превртљива и тражи нешто друго, а то друго је све оно што је земаљско, самим тим заборавља све небеско. Када се у нама свети име Божје и воља Божја, онда такав задобија благослов и оно што Бог само и једино може да даје. Наравно, када кажем да не тражи више од онога што можемо, подразумева се да не тражи ни мање од онога колико смо у стању да учинимо. Онај који верује у Бога, њему је све могуће. Нема те ствари коју човек вером у Бога не може да учини. Ако човек нема вере и оно што је могуће, постаје немогуће. Потребно је да се угледамо на Бога, на Богородицу и да будемо достојни тако хришћанског имена и хришћанског звања. Да будемо достојни и светих наших предака од којих и примисмо веру, а они су знали и умели јер су Бога стално носили у себи и јер су Му веровали. Знали су да и у миру и у рату, болести и невољама, остану народ Божији. Човек је човек само кад је Божији човек и када верује у Бога али и који живи том вером. Човек је без Бога празан колико год имао материјалнога у овом свету. Опет се и поред свега овога човек ослања на себе и на неко своје знање.

Ми данас прослављамо са Мајком Божјом покровитељство и заштиту пред Богом које добијамо због велике љубави Мајке Божје према нама. Ево, и данас на крају јеванђеља данашњег имамо речи “ блажени који слушају реч Божју и извршују је”. Нису блажени који науче реч Божју напамет, него они који је спроводе у дело. Зашто су они блажени? Јер је реч Божја та која оживљава човека, оживљава онога који је свој живот усмртио овоземаљским бригама и страстима. Пресвета Богородица се од својих најранијих дана учила да слуша реч Божју, а послушан је онај који има смирења у себи. Онај који нема смирења не уме да слуша. Она је та која нас увек штити и у свакоме тренутку је у нама. У овом свету све ствари су пролазне осим речи Божје.

Данас, усуђујем се рећи, у времену свеопште буке и загушености, нама је потребна помоћ Божја као и милост Божја. Потребне су нам и молитве Мајке Божје, али зар ми не можемо и сада да потражимо тај благослов Мајке Божје? Можемо, јер она ни данас није престала да буде слушкиња Господња, јер служећи Њему служи и нама. Она и сада служи Цркви Христовој на земљи, али и притиче у помоћ вернима где год они вапили за Њеном помоћи. Овај вапај треба да буде из душе, из чистог срца и са вером.

Зато, призивајмо Мајку Божју и потражимо Њен благослов, јер коме Она подари благослов, то ће бити на спасење. Св. Оци кажу да коме она подари благослов ако је и грешан, оправдаће се, ако је немоћан оснажиће се, ако је пао устаће. Како се наша мајка обрадује свом детету које се извини за учињену грешку, за њу је то највећа радост, таква је радост и Богородице када се ми кајемо. Потребно је молити Њу да нам подари свој благослов да бисмо били оправдани и спасени. Сваки који Њу прославља, задобиће Њен благослов јер је она посредница између нас и Бога она је наша заступница. Не треба нам школа ни наука да бисмо запамтили неколико речи молитве Мајци Божјој, а то су: Пресвета Богородице, спаси нас. Без обзира у каквом смо ми стању, потребно је и неопходно ове речи понављали и молили се Мајци Божјој”.


Извор: Епархија шумадијска