Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић: Актуелни црквени устав и процес секуларизације

Савремени   човек,  па  и савремени  Србин,  је  углавном   религиозан   и  нецрквен, констатује крстоносни-прота професор др Зоран Крстић. Како је недавно, а уочи Светог Архијерејског Сабора, одржан пленум највишег "црквеносамоуправног тела" - Патријаршијског управног одбора а др Крстић управо критикује подвојеност црквенојерархијске и "црквеносамоуправне" власти у актуелном Уставу СПЦ, чија је промена најављена још на Сабору 2005., мислимо да ће овај чланак, који се у целини може наћи у приложеном ПДФ линку, привући Вашу пажњу.

Аутор у раду, од многих елемената разумевања и вредновања процеса секуларизације, одабира  тумачење овог  процеса као  разилажење  етоса свакидашњег живота са захтевима вере. У том смислу  разликује  религиозност  од црквености.  У даљем излагању  аутор сматра да иста, секуларна начела продиру током историје 19. и 20. века, без теолошке анализе, и у живот Цркве. Те елементе он проналази у појединим решењима још актуелног Устава  СПЦ из 1931.  год. Пре  свега је реч о институцији црквене општине. У завршном делу  аутор разматра начин и историјске разлоге њеног настанка као и њену еклисиолошку утемељеност и оправданост.

Кључне  речи:  секуларизација,  црквеност, Устав  СПЦ, црквена општина, Карловачка Митрополија, Канонско предање, управа

Џон  Кенет  Галбрајт,  професор  економије  на  Универзитету  Харвард,  у  својој књизи  Богато  друштво каже  да је данашњи човек  своје интересовање  за метафизику заменио  потребом  и бригом да се не поремете правила игре која просечном  грађанину обезбеђују  релативно благостање – у исхрани, у забави, средствима превоза, у уредном функционисању градске инфраструктуре итд.

Није тешко закључити, нису чак потребне ни дубље научне анализе за оно што је на  први  поглед  видљиво  и  о  чему  нам  Галбрајт  говори  –  а  то  је  да  су друштва са хришћанским наслеђем широм света данас изразито секуларизована. Од тог правила нема изузетака, па ни у случају нашег, српског друштва. У ближој будућности сигурно можемо очекивати само дубљи и шири наставак тог процеса.

Секуларизација или посветовњачење је појам који у Социологији  религије има различита  и  врло  широка  значења.  За  потребе  ове  анализе  ограничићемо  се  на  два значења  појма,  а то  су: секуларизација  као  нерелигиозност  и удаљавање од Цркве и секуларизација као раздвајање и  разилажење  свакодневног  начина  живота од захтева хришћанске вере.

Секуларизација схваћена као одсуство религиозности и удаљавање од Цркве је облик  који се најчешће изражава статистичким подацима  о проценту нпр. религиозног становништва, о  проценту оних који редовно или повремено иду у Цркву, оних који се исповедају и причешћују, који примају свештенике у свој дом  итд. Неколико скорашњих истраживања  показује  да  је  проценат  религиозних  у  нашем  друштву  врло  висок,  да достиже чак 95% анкетираног  становништва. И то није случај само у нашем друштву. Статистички подаци су и у другим  срединама импресивни, а нарочито у Америци, коју већина  нас  доживљава  (да  ли исправно?) као најсекуларизованију земљу на планети. Скоро 40%  Американаца   иде у Цркву сваке недеље. Готово 70% изражава своју припадност црквама,   синагогама или другим религиозним организацијама. Светско истраживање  вредности које је обављено 1994.год. показало је да се 82% испитаних Американаца осећа и доживљава себе као религиозну особу, за разлику од 55% у Британији, 54% у Немачкој, 48% у Француској. Исто истраживање је показало да 44% Американаца иде бар једном недељно у  Цркву, у поређењу са 14% у Британији, 19% у Француској и једва 4% у Шведској.

Занимљиви  су закључци до којих су дошли амерички социолози Роџер  Финк (Roger Finke) и Родни Старк (Rodney Stark) 1992. године анализирајући податке Службе за попис становништва. Њихови су закључци следећи : пред саму америчку револуцију једва да је 17% Американаца припадало некој цркви. Са почетком рата проценат се попео на 37, 1906. год. је био нешто изнад 50%, 1926. год. 56% и тај је проценат непрестано растао до 1980. год. када је износио око 62%. Другим речима у години избора Роналда Регана на место  председника  изгледало  је  да  је  Америка религиознија него било када у својој историји.

Извор: Поуке